Црна Гора је држава која већ други пут у овом вијеку није способна да попише своје становнике. Попис становништва на почетку новог миленијума умјесто 2001.године урађен је 2003.године, а за попис који је требало да буде организован 2021.године није могуће претпоставити када ће бити спроведен. Током сумултанке коју је одиграла у својим посљедњим данима, крајем јануара, Влада премијера Здравка Кривокапића упутила је у скупштинску процедуру предлог закона о попису становништва, домаћинстава и станова.
Колико је ствар неозбиљно урађена свједочи чињеница да предлог закона не садржи податак – када ће попис бити одржан. У дијелу у којем се обично дефинише од када до када попис треба да траје написано је само: „период спровођења пописа и референтни моменат пописа утврдиће Влада Црне Горе“.
Закон о попису не само да треба да одреди вријеме одржавања нејвећег статистичког истраживања, већ постоји и одредница која се зове „референтни моменат“ којом се у сат прецизира када се биљежи пресјек стања у друштву. На примјер, ако је за референтни моменат одређен 31. јануар у поноћ, а попис траје наредних мјесец дана, дјеца рођена након тог тренутка неће бити пописана.
Социолог Андрија Ђукановић у изјави за портал РТЦГ оцјењује да је Влада која је већ пала имала пуно пропуста и да је један од њих конфузија у вези пописа.
„Непрецизирање датума одржавања пописа говори нам да је претходна Влада била некомпетентна или је можда имала неке лоше намјере“, сматра Ђукановић.
Он подсјећа да је попис веома важан процес јер се на основу података који се на тај начин добијају могу добити битне информације о кретањима у друштву попут образовне структуре, запослености, стопе наталитета и слично.
„Дакле, није то само статистичко питање већ основа за развијање озбиљних политика у различитим областима. Држава која не може да спроведе попис јесте доста неозбиљна“, каже Ђукановић.
„Политички осјетљиво питање“
Док се чека избор нове владе и док се не зна каква ће она да буде и шта ће да ради, попис је и даље у фокусу политичара.
Из Социјалдемократске партије (СДП) и Социјалдемократа (СД) су казали да мањинска влада неће имати подршку тих партија уколико њени циљеви буду потписивање Темељног уговора са СПЦ, попис и подршка иницијативи „Отворени Балкан“.
Сви знамо зашто је попис у Црној Гори политички осјетљиво питање: најважнији подаци који занимају политичаре су они који се односе на националну и вјерску припадност грађана, као и на језик којим говоре.
Током протекле године пуно се говорило о могућности да „идентитетска“ питања на попису буду изостављена, међутим, не чини се како су велике шансе да се то заиста догоди. Поред партија које окупљају припаднике српског народа, против пописа без питања о нацији вјери и језику су мањинске партије које те бројке сматрају важним за остваривање уставом гарантованог права на „сразмјерну заступљеност у јавним службама, органима државне власти и локалне самоуправе“.
„Нема европских прописа за забрану питања о нацији, вјери и језику“
Не постоји европски пропис који државама забрањује да на попису поставе питања о националности, вјери и језику.
Унутрашње је питање да ли би попис додатно продубио или само забиљежио подјеле у Црној Гори. Ни са пописом, ни без пописа, грађани Црне Горе неће скорије престати да се, рецимо, дијеле на Црногорце и Србе, а ни на Бошњаке и Муслимане.
Ђукановић каже да се око тих питања управо и ломе копија и због тога и касни попис.
„Та питања свакако већ изазивају тензије. И она су легитимна, али овдје имају другачији контекст. Стиче се утисак да је главно питање колико ће бити припадника неке националне заједнице, па да се онда на основу тога мијењају одређене политике и друштво другачије структурира. Влада логика да ако је нас више онда имамо више права од других. Било би корисно знати колико има припадника различитих нација али то не представља судбоносно питање како га желе представити политичари“, сматра наш саговорник.
Он наводи да је Црна Гора грађанско држава и сви треба да имају иста права, а онда су ове разлике ирелевантне.
„Мањинска права да, али не видим ни разлог да се толико инсистира на разликама и посебним правима, осим можда у култури и могућности да се чува и испољава идентитет. Када је у питању запошљавање, дијељења функција и послова по националном кључу, мислим да је то погрешно“, указује Ђукановић.
Резултати из 2011. године
Према попису из 2011. године, Црногораца у Црној Гори је било 278.110 или 44,98 одсто, а Срба 178.110, односно 28,73 процента.
Бошњака је било 53.605 односно 8,65, а Муслимана 20.537, то јест 3,31 одсто. Албанаца је било 30,439 и чинили су 4,91 одсто становништва Црне Горе. Рома је било 6.251 или 1,01 одсто, а Хрвата 6,021 што чини 0,97 одсто. Скоро пет процената, око 30.000 људи, одбило је да се изјасни о националној припадности.
У односу на попис из 2003. године, број грађана који су се изјаснили као Црногорци 2011. године се повећао за 1,82 одсто, док се број оних који су се изјаснили као Срби смањио за 3,26 процената. Српски је говорило 42.88, а црногорски 36.97 одсто становника.
Чињеница је да у Црној Гори живе људи са „флуидним“ идентитетом и већина политичара, више или мање скривено, нада се и ради на томе да пописом буде забиљежено што више „наших“, а што мање „њихових“. Колико је то у нашим условима осјетљив посао можда најбоље свједочи чињеница да је Демократска партија социјалиста, кад је одлучила да маниром слона у стакларској радњи поспреми „идентитетска“ питања, након 30 година изгубила власт.
А након губитка власти услиједио је страх да ће становници Црне Горе, склони приклањању моћнијима, поново почети да мијењају капу, те да ће циљ да број Црногораца у Црној Гори пређе преко половине остати неостварен, а да ће бити више Срба него раније.
Некоме ко не живи овдје читава та идентитеска математика могла би изгледати нестварно, али свакоме одавде јасно је да је – баш тако.
Припрема избора можда пречи посао
Мало је вјероватно да ће влада која се управо ових дана договара имати времена и воље да се бави пописом. Не зато што то не желе СД и СДП, већ зато што се основано може претпоставити да ће имати преча посла. Да припреми изборе, на примјер.
Кад год да буде одржан, оно што сигурно може да се уради јесте да се попис упристоји. Да свакоме буде јасно да може, а не мора, да попуни коцкице са „идентитетским“ питањима.
Према попису из 2011. године Црна Гора је имала 620.029 становника. Притом 2020. године је, први пут након Другог свјетског рата, забиљежен негативни природни прираштај. Мање се људи рађа, него што умире, држава крије колико се људи исељава.
Пуста села, празни градови, све старије становништво – то је будућност која је почела.
И за Црногорце, и за Србе, и за Бошњаке, и за Албанце, и за Муслимане, и за Хрвате и за Роме и за остале.