Фото: Глас јавности/Илустрација
Упркос томе што су лидер Демократске партије социјалиста (ДПС) и председник Црне Горе Мило Ђукановић и његови најближи страначки сарадници покушали да одглуме мирно и сталожено прихватање резултата парламентарних и локалних избора одржаних 30. августа, на којима су три до тада опозиционе листе оствариле величанствену победу, сва је прилика да у највишим ешалонима доскорашњих власти Црне Горе не влада такво спокојство, већ да је реч о фингираном расположењу.
Наиме, одлазеће владајуће структуре, али и Ђукановић лично, који ће бити приморан на кохабитацију са новом владајућом већином и самим тим на свођење своје функције у пуке уставне оквире, одлучили су да се не предају, иако су декларативно признали изборни пораз, па сада шире гласине како нова Влада неће ни заживети, већ ће се три победничке листе исцрпети идеолошким разликама и кадровским амбицијама, што би на крају омогућило да размонтирање монструозног коруптивног механизма ДПС ни не започне, већ да се ДПС, на евентуалним поновљеним изборима, славодобитно врати на чело Црне Горе.
У међувремену, Ђукановић, и даље уживљен у улогу вишедеценијског апсолутног господара Црне Горе, посматра ствари из прикрајка, убеђен да ће изаћи као победник над наводним разликама, неукошћу и недостатком искуства у редовима доскорашње опозиције, па у добром расположењу, удобно заваљен, готово сваке вечери испија ексклузивни шкотски виски у будванском хотелу “Асториа”, у власништву припадника новокомпоноване црногорске бизнис елите Драгана Перовића. (Да подсетимо, Перовић је својевремено ужасно замерио Ђукановићу што је без образложења изгубио удео у послу кријумчарења цигарета, да би потом “изгубио” и грчког тајкуна Петроса Статиса, кога је првобитно довео код Ђукановића, да би му Статис окренуо леђа и временом постао неформални менаџер скривеног капитала “Прве фамилије”.)
На основу тога се може оценити да Ђукановић неће напустити визију Црне Горе као своје прћије, приватне фирме са израженом нотом антисрпства, чија је незванична химна “Бојна Чавоглаве” осведоченог усташе Марка Перковића Томпсона.
Као потврда наведеног, Ђукановић је широм региона разаслао своје чауше, задужене да разноразним локалним нарикачама због пораза ДПС, по правилу мрзитељима Србије и свега што има везе са српским народом, шаљу охрабрујуће поруке да је нова владајућа већина осуђена на пропаст, и да ће се ДПС убрзо вратити на власт јача него икад. Са своје стране, поменути чауши се надају да ће њихов евентуални успех у овој акцији бити мера позиционираности у неком будућем дељењу карата, када (а заправо, ако) ДПС поново буде у прилици да формира власт. Иначе, део Ђукановићевих чауша је свратио и до Београда, који је, нажалост, одувек био отворен и за оне који Србији и Србима не мисле добро, где покушавају да утеше локалне структуре које не престају да ридају након пораза ДПС, а у још већој мери настоје да очувају имовину и капитал стечен на најблаже речено сумњив начин и пласиран у Србији.
Како се може видети, наречени Ђукановићеви чауши се опредељују да живе у свету илузија, једној виртуелној стварности у којој је Ђукановић и даље апсолутни господар, који одлучује у име свих њих и омогућава им веће или мање привилегије као награду за беспоговорну лојалност и идолопоклонство. Међутим, реч је о једној непринципијелној симбиози, где господар настоји да заштити своје богатство и себе од сасвим извесне одговорности за бројна непочинства, док га његове удворице у чину апсолутне понизности и најдубљег моралног пада по сваку цену бране, поништавајући тиме и сопствену личност. И зато остаје да се надамо да би повратак једне такве структуре на власт био срамота коју слободољубиви грађани Црне Горе, након што су после три деценије коначно дочекали ослобођење од режима ДПС, не би допустили.
(Глас јавности)