Вучинић: Црногорци неће мирно гледати како се повлачи Закон о слободи вјероисповијести

Њиме се земља доводи у колонијални статус, јер се 50 квадратних километара црногорске територије, 61 манастир и 650 цркава преноси у власништво Србији. Боље рећи, то је у ствари увертира за „пузајућу“ окупацију. Знајући да Црногорци то неће мирно гледати, мислим да није мудро ово питање покретати. На концу, ни посљедице које би се из тога изродиле није могуће предвидјети.

„Владика Јоаникије се руга правноме и уставноме систему земље и цијеломе декалогу којега је исписао Божји прст на таблицама предатим Мојсију на Гори Синају“, казао је гласноговорник НВО ЦПЦ Стево Вучинић у интервјуу за Побједу.

„Вриједи га подсјетити на посљедње три Божје заповијести: осму не укради, девету не сведочи лажно на ближњега свога и десету не пожели ништа туђе. Оне га обавезују као клирика; на њих се заклео пред Богом држећи десницу на јеванђељу“ поручује Вучинић.

„Предлаже доношење новога закона који ће утемељити правни основ да се наша црквена имовина и културна баштина упишу на државу Србију, јавно свједочи против својих ближњих да је њихово те исте државе и жели да нам отме наше у интересу, такође Србије. Па још тврди да се незаконитим и противустаним уписом државне имовине на државу Србију успоставља равноправност међу свим вјерама. Што рећи сем да је као епископ издао послање, и да се чудим с чим ће и како ће једнога дана пред Господа, „забринут“ је Вучинић. 

Побједа констатује и пита, свештеник Српске православне цркве Гојко Перовић признао је да је ова црква учествовала у предизборној кампањи у Црној Гори, уз констатацију „да се црква задесила на политичкој раскрсници, односно невољно ушла у доба предизборне кампање”, због Закона о слободи вјероисповијести. Како коментаришете ове наводе?

Перовић је, како тврди Вучинић за Побједу, јасно казао да се претходних мјесеци црква бавила политиком. Али и без његовога признања, у то се јавност могла увјерити гледајући и слушајући београдски клир, како од јануара до септембра ове године, води политичку кампању за рачун опозиције. Зато сам запрепашћен да Уставни суд, по службеној дужности, због повреде низа чланова Устава и Закона о избору посланика и одборника Црне Горе, није већ покренуо поступак за оцјену уставности и законитости парламентарних избора 2020. године, запрепашћен је Вучинић.

„Истовремено сам и зачуђен, кад већ није Уставни суд, да поступак није иницирало Удружење правника, нека од невладиних организација или неко из правосуђа, односно, тужилачке организације. Повријеђени су чланови 14 и 54 Устава Црне Горе и члан 52 Закона о избору посланика и одборника.

Не тако давно написао сам да никада ниједна држава није капитулирала пред поповима, па неће ни ова, и није. На резултате и ових избора, као и оних 1998. године који су на власт довели ДПС пресудно су утицали гласови либерала, тврди Вучинић.

Овога пута, ДПС-ову администрацију, која их је презирала, са више хиљада гласова датих коалицији „Црно на бијело”, послали су у опозицију. Само на Цетињу Ура је добила 1.300 гласова. А та премудра, умишљена, незахвална и безосјећајна администрација, дакле, глупа, одбила је све могуће паметне савјете. Макијевели би казао да се глуп не може паметно савјетовати, што је ко зна који пут и на овоме примјеру доказано. Савјетовано јој је да поведе кампању вани, којом је требало да обавијести инострану јавност да се не отима имовина Српској цркви него да је та имовина, у вријеме српске окупације од 1990. до 2006. године, незаконито изузета из државнога власништва, што није послушала.

„Није послушала савјет да се од јануара води озбиљна организована кампања по свим градовима, као својеврстан одговор на литије СПЦ, односно да се грађанима саопшти истина о Закону. Напротив, да би умилостивила Српску цркву адмиистрација је спријечила такву кампању Црногорскога покрета, који је почетком године организовао неколико успјешних скупова. Успут, државну политику администрација је водила и преко неких портала који су били најобичније застиђе, и тако редом. Иначе, тој истој администрацији пошло је за руком и да угаси или пацифизира све што су Црногорци направили, почев од медија, па до већине националних институција. То је намјерно урадила даби на комоцију могла да води политику, неометана од тих истих Црногораца који би могли штошта да захтијевају, што би у коначници било од користи и властима и држави. Црногорска администрација никада ништа није направила, и није умјела да направи, него је све што смо ми направили она уништила или користила као трговачку робу с државним непријатељима. Била је глува на сва наша добронамјерна упозорења и слијепа да види стварност. Ето јој сад резултати такве мудре политике“, разочаран је Вучинић.

Очекујете ли да ће нови скупштински сазив измијенити или укинути Закон о слободи вјероисповијести, било је пита

„Свако ко покуша да уклони чланове 62,63 и 64 из Закона о слободи вјероисповијести, који темеље правни основ да се незаконито преписана црквена имовина на Српску цркву поново узакони на државу, чини акт велеиздаје. Њиме се земља доводи у колонијални статус, јер се 50 квадратних километара црногорске територије, 61 манастир и 650 цркава преноси у власништво Србији. Боље рећи, то је уствари увертира за „пузајућу“ окупацију. Знајући да Црногорци то неће мирно гледати, мислим да није мудро ово питање покретати. На концу, ни посљедице које би се из тога изродиле није могуће предвидјети. Па би иницијатори уклањања ових чланова из Закона и о томе требало да размисле, запријетио је Вучинић.