Пише: Горан Даниловић
Иза свих ових немуштих пријетњи спакованих у молбе и зарицања да 4. септембра неће бити устоличења владике Јоаникија на Цетињу стоји једна једина рушитељска и мрзитељска структура у Црној Гори – јасно је да се ради о ДПС-у, о Ђукановићу лично, о злослутној крвомутњи и прижељкивању хаоса. На сву срећу мала је то снага, али на несрећу мала је и памет.
А да је тако говори тај подтекст, нешто несвјесно, а јасно, чиме се ограђује Цетиње од остатка Црне Горе, чиме се грађани престолнице гурају у неку жицу самодовољштине и самоизолације. Јадна је то политика и робовање групи екстемних и злоупотријебљених појединаца које је таквима учинила ДПС, купујући њихову наклоност радикализмом, правдајући се пред једном потрошеном младости за све крупне лажи и обећања изечена цијелом Цетињу и свим Цетињанима. Радикалним чојкањем и јуначењем, подгријавањем ега надцрногорством бивша структура маже заборав преко суве и скупе коре преживљавања у Престолници. Никога нису тако брутално полупежали и распаметили као Цетиње. Нигђе тако крупно нису лагали као под Орловим кршем, обећавајући жичаре, фабрике чоколаде, пећинске музеје, туристички препород. На крају, довели су Цетиње у безизлаз покушавајући да се оперу од срамног лагања Законом о Престолници и редовном буџетском накнадом која више личи на надничарску дневницу.
Једини који никада није имао право да столује на Цетињу је овај што наврати у Резиденцију Предсједника Црне Горе. Једино њему се може поручити „Није достојан“! Нису Цетињанима узели будућност голобради богослови, попови и калуђери, него уредно избријани и набријани политички комесари који су свако непочинство и издају Цетиња покривали некадашњом славом Петровића, фалсификованим симболима једног мученичког трајања и урликом „не дајте ме, ја сам ваш“!
Последња представа жељних раздора и несреће само је најбоља покривалица за „епско“ пљачкање једног краљевског града и посљедњи грч једне хоштаплерске политике.
Митрополит Јоаникије био је на Цетињу и онда када је Мило Цетињане жигосао као издајнике – нису то сви заборавили. 1. септембра1992. године постављен је за настојатеља Цетињског манастира, наставника и главног васпитача у новообновљеној Цетињској богословији. 1995. године унапријеђен је у чин протосинђела и постављен за в.д. ректора Цетињске богословије. На Цетињу је и Хиротонисан за епископа од стране Патријарха српског господина Павла, уз саслужење митрополита Амфилохија и још 12 архијереја, 3. јуна 1999. године.
Дакле, јасно је, шта и ко стоји иза ове најављене „побуне“ и порука о недостојности.
Ђукановић мора знати да смо добро научили да је његово ћутање одобравање те да најоданије закува метеж онда када побјегне гђе год, на љетовање или зимовање, у Дубаи или на Флориду. Ипак, Предсједник Црне Горе неће побјећи од одговорности ни за минуло ни за будуће сијање мржње. Он је на Цетињу дођош, а Митрополит Јоаникије је с Цетињем подијелио једино богатство које му је преостало – живот, и то онај монашки.
Ђукановићу се, без околишења, мора ставити до знања да би му се закулисне радње у вези устоличења Митрополита Јоаникија, могу вратити с каматом. Групе острашћених и „јуродивих шефа ради“, које ДПС-ова претходница и коалициони партери молећиво-пријетећи гурају у „отпор“ и атак на Цетињски манастир, могле би се претворити у народ који ће с Булевара Светог Петра, из зграде Предсједника, испратити њега лично, давно недостојног мјеста и функције коју обавља.
И нећемо се крити, и нећемо га много молити.
Наук који може извући из овога текста је љековит; не подгријавај разуре и не играј на примитивизам – сједи ђе си, ни за ту нијеси.
Фејсбук