Савјетник предсједника Црне Горе и бивши шеф полиције Веселин Вељовић је у ауторском тексту за Побједу поручио да је “дужност свих грађана Цетиња и осталих грађана Црне Горе да у првим данима септембра будемо заједно на Цетињу”.
Он на окупљање позива поводом најаве устоличења владике Јоаникија за митрополита црногорско-приморског.
Тако се конспиратор “црногорског прољећа” опет активирао и почео да ради оно што најбоље зна- да међусобно завађа браћу, пријатеље и комшије. Управо то га је препоручило за посао савјетника Мила Ђукановића.
Од када се одвојио од пендрека, Вељовић се “бацио” на писање колумни у ДПС-овим медијима, али није ни за милиметар одступио од прокламованог циља свог газде. Напротив постаје све агресивнији у преданији у свом науму да у Црној Гори изазове проливање крви.
У свом последњем инспиративном медијском наступу који одише нетрепељивошћу, Вељовић позива своје следбенике да се окупе у пријестоници, уз паролу “Видимо се на Цетињу”.
У нападу панике Вељовић није могао да одоли, а да не помене предсједника Србије Александра Вучића којег је оптужио да финансира и контролише СПЦ и одређене политичке актере на црногорској политичкој сцени као продужене руке великосрпске хегемонистичке политике према Црној Гори и региону.
Он поручује својим “саборцима” да какви буду данас, биће и за вјекове будућих генерација”.
Његов позив комитама преносимо у цјелости:
-Најављени долазак српског патријарха Порфирија на црногорско Цетиње, које нема само статус Пријестонице него историјску симболику трајања и постојања црногорске државе, представља још један покушај агресије српске шешељевско-вучићевске клеронационалистичке политике у походу на црногорску државу.
Србија и српска политика кроз вјекове су на Црну Гору и црногорску државу гледали из визуре ратног плијена и простора на који полаже неписано право газдовања и потчињености. Сраман је покушај понижења трона Светог Петра Цетињског и црногорских владика који су били владари и владике Црногорске православне аутокефалне цркве и ватром и мачем кроз вјекове бранили славу и понос црногорског народа и државе, довођењем оних који не признају и не поштују црногорску државу, нацију, језик и културу. Довођењем оних који отворено раде да потчине Црну Гору као стару европску државу и поново је присаједине ,,српском свету“ и великосрпском пројекту, да је потчине процесима посрбљвања и агресивне хегемеоније СПЦ као туђе цркве туђе државе и организације у функцији туђих интереса.
Новоизабрани митрополит СПЦ никада неће бити црногорски јер га Црногорци православци неће прихватити својим већ туђином и извањцем који је наметнут да служи туђој држави и идеологији.
Тренутни провизоријум власти је талац и беспоговорни сљедбеник и послушник СПЦ који нема снагу, моћ али ни жељу да се супротстави најезди светосавља, вјерског радикализма и огољелог националшовинизма, равногорства и четништва које пропагира, његује и баштини СПЦ и актуелна српска политика.
Поставља се питање зашто би то и радили, када их је СПЦ са улице уз психологију масе довела на власт – да би им без достојанства служили и предали им дио црногорског, културног и историјског насљеђа на управљање и власништво. То је ништа друго него историјска издаја равна оној из 1918. године обавијена политичким лицимјерством, шибицарењем и флертовањем на штету интереса црногорских грађана и државе. Театар апсурда актуелне власти у многим областима дјеловања заслужује презир и засигурно будуће преиспитивање бројних одлука уз утврђивање кривично-правне одговорности свих актера у процесима одлучивања.
Пријетња најављеним пописом становништва, наводном доминацијом српства, развиће код црногорских грађана понос, пркос, инат и отпор и свима показати да ово није „српска Спарта“ и да грађани имају љубав и поштовање према властитој држави уз осјећај очувања националног идентитета и црногорског државотворног и грађанског идеала и достојанства.
Актуелна намјесничка Влада не уважава историјску истину и правне чињенице издајом увјерења о наводном континуитету СПЦ у Црној Гори вјековима прије него признатог континуитета, од половине XИX в. у матичној држави Србији. Ауторитарна српска власт у том контексту показала је глас разума и уважавања историјских чињеница, не желећи да приређује бруку и срамоту као вазална власт у Црној Гори, па и зарад интереса СПЦ.
На одвратну и приземну изјаву Вучићевог потрчка и гласноговорника Вулина нико од овдашњих званичника и не помишља да реагује, а он као и увијек ,,мудро и одмјерено збори“ да ,,Црна Гора треба да се захвали грађанима Србије који су спасили љетњу туристичку сезону“ – па макар то учинили одважним ставом ,,немојте нас висе спашавати“, јер нам ваша милостиња није потребна када задовољавате личне потребе и интересе.
С обзиром на то да смо једина држава региона која на границама нема никакве заштитне мјере од ковид инфекције у циљу заштите здравља и безбједности властитих грађана, јер је Влада поставила као приоритет пуњење буџета, па чак и од ,,парадајз туризма“ – да би економски и политички преживјела још који мјесец дуже. Отрцана фраза о ,,спрженој земљи“, разореним институцијама и уништеној економији, одласком ових политичких авантуриста и системских незналица добиће прави смисао. Актуелна Влада залуталих, некомпетентних, национално острашћених и личности без ауторитета, са дефицитом истине, суфицитом демагогије, Влада мутних ликова јесте елементарна непогода гора од ковида. Грађани свакога дана трпе посљедице незнавених рјешења на свом кућном буџету и отежаним условима преживљавања.
Привремена власт је спремна да погази Устав, законе, моралне принципе и норме, безобзирно калкулишући са СПЦ на штету грађана и државе, стварајући амбијент безакоња, правне и безбједносне несигурности радикализацијом подјела, отварајући простор могућим националистичким сукобљавањима и очекиваним инцидентима.
Црна Гора све више личи на протекторат и колонију Србије и просрпске политике, правећи од црногорске обале ,,вашаристе у Гучи“, прихватајући без задршке све оно што је на црногорску нацију спремно саопштити најгоре увреде и коментаре до тога да ,,Цетиње треба да доживи судбину Сребренице.“ Коментар, као ни аутор, не заслужује пажњу осим у дијелу што постоје створења и недовршене личности које на сличан начин размишљају правећи поређење да су у Среберници страдали муслимани а на Цетињу би ваљда требало да плате Црногорци. Коментари на друштвеним мрежама и појединим медијским порталима као ИНС4 су постали сметлиште интелектуалног и духовног посрнућа, а заједнички именитељ им је сужена свијест острашћених шовинистичких идеологија и геноцидних творевина.
Дакле, СПЦ у Црној Гори није постојала прије 1918 г. када је декретом укинута аутокефална ЦПЦ, под окупаторском чизмом и војском у поробљавању, злочинима и недјелима према црногорским грађанима доведена СПЦ.
За жаљење је наша реалност да не постоји глас разума, морала, али прије свега храбрости да се из поменуте власти јавно саопште истина и чињенице, као и из црквено-вјерских структура, или да се макар запитају због гриже савјести и суда историје. Зашто ово радимо, гдје станују част и морал? Ово нама не припада и није наше, као трачак свјетлости и наде да људске вриједности постоје и да ,,људи крпе“ немају будућност.
Данас је очигледно да Вучићева политика финансијским средствима поткупљује и контролише СПЦ и одређене политичке актере на црногорској политичкој сцени, а инструментализује као продужену руку хегемонистичке политике према Црној Гори и региону. Грађани Црне Горе напокон заслужују истину, а она се неће догодити бјежањем од визионарских одлука и одговорности за могуће посљедице. Намеће се питање да ли ће тренутна власт потегнути апарат силе на црногорске грађане и патриоте због природног увјерења и права да штите и бране виталне интересе своје државе, националног поноса и достојанства. Стога отворени досије наводног црногорског националног екстремизма треба затворити и опасност тражити на другим адресама, али и у властитим редовима инспиратора и налогодаваца таквих штетних операција. Црногорски национализам никоме није донио несрећу, запаљена огњишта, жртве и ратове, крв, разарања и друге посљедице, а нажалост, други национализми јесу то учинили много пута до сада у многим историјским периодима и процесима.
Света је дужност и обавеза сваког припадника сектора безбједности да штити и чува цивилизацијске вриједности своје државе и да одбије свако неуставно и незаконито наређење у функцији интереса и циљева тренутних острашћених појединаца који могу злоупотријебити институције и своје позиције, али би злоупотреба једног дана значила и одговорност за могуће посљедице.
Дужност свих грађана Цетиња и осталих грађана Црне Горе је да у првим данима септембра будемо заједно на Цетињу.
Право на мирно и достојанствено окупљање је Уставом и законима загарантовано. Актуелно стање захтијева шири друштвени одговор.
Какви данас будемо, бићемо за вјекове будућих генерација.
Видимо се на Цетињу- стоји у Вељовићевом прогласу својим следбеницима.
Борба
Od PRDNJAVE SAMO PRDNJAVA.