О СЛОБОДНОМ ПРИСТУПУ ИНФОРМАЦИЈАМА

Нова власт да хитно донесе „мали устав”
У свијету данас обиљежен Међународни дан права јавности да зна, саговорници “Вијести” истичу да Црна Гора ишчекује закон који ће то коначно и омогућити

Тина Поповић

Црна Гора већ годинама не успијева да афирмише право јавности да зна, а у посљедње три године скоро је немогуће доћи до докумената или података који би помогли у откривању корупције или непотизма.

То су оцијенили саговорници “Вијести” поводом Међународног дана права јавности да зна - 28. септембра.

Експерт за слободан приступ информацијама Раденко Лацмановић казао је да “период између прошлогодишњег и данашњег 28. септембра Црна Гора није искористила за афирмацију права јавности да зна и на тај начин демократску контролу власти”.

“Период од 15 година, када смо први пут усвојили Закон о слободном приступу информацијама, карактеришу три фазе. У првој смо имали закон који није предвиђао самосталан и независтан другостепени орган, па је о жалбама одлучивао шеф потчињеног који је донио рјешење у првом степену. Након 2012, Агенцији за заштиту личних података додата је надлежност у области слободног приступа информацијама као другостепеном органу. Та чињеница и рјешења која је садржао тај Закон представљала су значајан искорак на овом пољу. Посљедња, трећа фаза која је отпочела измјенама Закона из 2017. може се окарактерисати као најлошији период демократске контроле власти путем овог института”.

Поред измјена Закона које су представљале више корака уназад, каже он, забрињавају пресуде Управног и Врховног суда.

“У којима се каже да Савјет Агенције треба да вјерује првостепеном органу када тврди да нема предметну информацију. Овакви ставови не само да забрињавају, него не могу да издрже логичку и правну провјеру. У праву је неспорно да мора постојати контрола кроз другостепени поступак. Из искуства могу да тврдим да првостепени органи обично не говоре истину када захтјеве одбијају, изговарајући се да немају информацију која је од њих тражена”.

Пропис служио и за прикривање коруптивних послова
Директор Истраживачког центра МАНС-а Дејан Миловац каже да и поред чињенице да је претходна власт урадила све што је могла да и законски ограничи слободан приступ информацијама, све више грађана, новинара и невладиних организација користи тај институт како би дошли до података који су у посједу државних органа, што је од немјерљивог значаја за успостављање грађанске контроле власти.

“Постојећи закон је у добром дијелу служио за прикривање коруптивних послова претходне власти, а предлог који је био припреман у Министарству јавне управе је требало да додатно ограничи слободан приступ информацијама и креира законску подлогу која би даље подстицала корупцију. У друштву какво је црногорско у којем су бројни процеси оптерећени сумњама на нетранспарентност и корупцију, слободан приступ информацијама представља незамјењив алат за грађанску контролу власти и због тога је од изузетне важности да приступ информацијама не буде условљен било чијим политичким или профитним интересима, као што је то до сада био случај”.

Координаторка програма Демократизација и европеизација у Центру за грађанско образовање (ЦГО) Мира Поповић истиче да посебно забрињава неуједначена пракса органа јавног сектора који на различите начине тумаче законске одредбе, а што се односи и на форму достављања захтјева за слободан приступ информацијама.

“ЦГО примјећује, у посљедњем периоду, негативан тренд у оквиру којег се покушава тај процес административно оптеретити како би се ограничило право јавности да зна. Нажалост, АЗЛП ту није од помоћи јер суштински стаје на страну оних органа који стављају препреке у приступу информацијама, умјесто да склања те препреке и досљедно тумачи закон у духу у којем је писан”. Истиче да је са прокламованим залагањем за европеизацију друштва неспојиво да органи јавног сектора остају затворени у дијелу информација од јавног значаја.

“То се посебно види у тзв. ‘осјетјивим питањима’ која се односе на токове новца, запошљавања, уговоре са привилегованим фирмама, итд. Посљедњим измјенама Закона о слободном приступу информацијама превише је тога остављено представницима органа на ‘слободну вољу’, односно да сами процјењују колико је инфомација потребно дати јавности на увид. Тиме је одржан привид транспарентности, а суштински је систем постао још затворенији”.

Очекивања
У цивилном сектору очекују да ће ваљане измјене Закона о слободном приступу информацијама бити у врху приоритета нове власти и државне администрације.

“Оно што је такође важно када је у питању овај закон је и то да од првог дана постане практично ‘мали устав’ за све државне институције које морају грађанима обезбиједити пун приступ информацијама у посједу власти. Управо зато би поправљање Закона о слободном приступу информацијама, те његово довођење на ниво који захтјева једно друштво које је још увијек у процесу транзиције ка функционалној демократији, требало да буде један од приоритних задатака нове Владе и Скупштине и јасан знак да се у овој области жели направити отклон од досадашње праксе”, закључио је Миловац.

И ЦГО очекује да нова владајућа већина на свим нивоима на којима врши власт покаже сензибилитет ка питањима која су кључна за успостављање механизама провјере и праћења процеса креирања и спровођења јавних политика.

“У супротном, нећемо моћи констатовати квалитативне промјене а оне су кључне у даљој демократизацији друштва”.

Конкретни предлози Лацмановића
“Као човјек који се седам година, са мјеста члана Савјета Агенције, трудио да снажно афирмише јавни у односу на лични или партијски интерес, припремио сам Предлог измјена и допуна закона о слободном приступу информацијама. Овај текст, надам се да ће наићи на снажну подршку прије свега код Демократске Црне Горе чију политику настојим да афирмишем, а затим и код осталих чинилаца нове власти, цивилног друштва, медија, па и грађана”.

Он истиче да ће лада која ће, треба очекивати, бити брзо изабрана, добити готов текст са којим ће моћи одмах ићи пред посланике.

“У најкраћем: потребно је измијенити члан који онемогућава право на приступ информацијама пред судовима и другим органима власти, значајном броју потенцијално заинтересованих субјеката. Такође, неопходно је брисати одредбу која се односи на пословну и пореску тајну, а која је у минуле три године била најчешћи разлог за ускраћивање тражене информације. Тест штетности, који изазива недоумице код многих, треба појаснити на начин да је то саставни дио образложења рјешења из којег се јасно може закључити због чега је превагнуло једно или друго право јавности да зна или заштита приватности, националне безбједности, економских или трговинских интереса”.

Истиче и да је “у преовлађујућем јавном интересу довољно да постоји сумња да је учињена злоупотреба службеног положаја или неки други разлог који је прописан важећим чланом 17”.

“То подразумијева да је сумња довољна без тога да ли постоји основ за њу или је основана. Такође, да би одлуке првостепеног, али и другостепеног органа биле квалитетне, потребно је продужити рок на 20 дана за њихово одлучивање. Посебно је важно вратити обавезу мериторног одлучивања Савјету Агенције, како се кроз враћање на поновни поступак и одлучивања захтјев не би обесмислио, а информација изгубила на значају. Истичем да је пракса наметнула и нову надлежност Агенције, а то је да врши кроз контролу канцеларијског пословања, провјеру тачности навода првостепеног органа да не посједује тражену информацију… Ова или нека још боља законска рјешења треба да буду стимулативна за људе који се нађу на челу органа власти у Црној Гори како би били транспарентнији, а самим тим и одговорнији у вршењу повјерених им послова”.

Међународни дан права јавности да зна установљен је 2002. на заједничком састанку представника/ца углавном невладиних организација у Софији, Бугарској. Обиљежава се широм свијета, с циљем промоције права на слободан приступ информацијама, као једног од основних људских права, али и да би се подстакли грађани/ке да користе своје право, а власти да буду транспарентније у раду.