У тој ноћи Андрија је први (ко је поштен и има добро сећање зна да је тако било) позвао народа да блокира улице и тргове због усвајања закона. То првенство му се сад не признаје, али га добро памте они који су за закон гласали, па га одмах после позива на отпор ухапсили.
Пише: Мироје Јовановић
Само да подсетим да поступак (другостепени) у случају тзв. „државни удар“ против Андрије и Милана траје још увек.
У првостепеном поступку су у трагикомедији коју су гледали сви грађани, Андрија и Милан добили по 5 година затвора на основу казивања психо убице.
Само да подсетим да се против Небојше и десетину других активиста или симпатизера Фронта још увек води поступак за тзв „прање“ новца, на челу са зидаром из Теслића. Браним и у том поступку, па знам колико је смешан.
Само да подсетим да је Небојша провео две седмице у затвору као сведок, и то као посланик под имунитетом. Изашао је када је Уставни суд усвојио привремену меру. Знам све о томе, ја сам га бранио у том поступку и издејствовао, заједно са људима који су протествовали, његово ослобађање. У том истом поступку, Милану је такође одређен „сведочки затвор“, који је провео затворен у скупштини.
Само да подсетим да је Милан 2018 одлежао 4 месеца у затвору због гурања полицајца раменом, и тренутно је предмет у Стразбуру. Знам јер га заступам у том поступку.
Исти Милан је и недавно скинуо наногицу коју је добио због упућивања речи „олош“ посланику ДПС-а, а пре 8 месеци су му Милови специјалци ухапсили мајку, након „јуначког“ упада у њихов породични дом.
Само да подсетим да је Михаило Чађеновић, зато што није хтео лажно да сведочи против Андрије, провео у притвору 8 месеци, а осуђен на 18. Из притвора је изашао после усвајања уставне жалбе, коју сам лично писао, па знам доста и о томе.
Само да подсетим да је цео посланички клуб ДФ-а ухапшен усред скупштине 27 децембра 2019. године у ноћи кад је усвојен срамни беззакон о забрани Српске православне Цркве у Црној Гори.
У тој ноћи Андрија је први (ко је поштен и има добро сећање зна да је тако било) позвао народа да блокира улице и тргове због усвајања закона. То првенство му се сад не признаје, али га добро памте они који су за закон гласали, па га одмах после позива на отпор ухапсили.
Подсећам само на главне токове прогона. Не помињем привођење и ислеђивање Андријине супруге, сестре, Медове супруге, Миланове родбине … страначих колега, симпатизера…. не зато што је неважно, већ због тога што је тога било толико да мислим да људи тога нису ни свесни.
Прогон је био сталан, ужасан и готово неподношљив.
Коме није јасно – Андрија, Милан и Небојша нису прогоњени само зато јер су били гласни или прекритични – већ јер су председници – односно предводници Фронта и својих организација, а те организације су ударале Ђукановића тамо где га је највише болело.
Ударање њих тројице у главу, осетиле су и њихове странке, и породице, и гласачи па и адвокати.
Зато сада када чујем/прочитам да треба да се скрајну, да их народ неће…. сетим се да сам то да их „треба скрајнути“ већ негде чуо односно прочитао.
У свакој оптужници, пресуди, претресу, хапшењу писало је – СКЛОНИТЕ СЕ СЛОМИЋЕМО ВАС.
Нису се склонили него су још јаче ударили по хоботници – и заједно са Црквом и народом дочекали победу.
Да поновим коме није јасно – ОНИ СУ НАПАДАНИ И СУЂЕНИ ЈЕР СУ ПРЕДВОДИЛИ И НИСУ ПОКЛЕКЛИ.
(Чуо сам да има неки Дарко Пајовић који се лако договорио, а рекоше ми да је тај Дарко био председник лидеру коалиције Црно на бело.)
Дакле, док трају глупости које је Ђукановић осмислио 2016-те, а разни „Катнићи“ и „Мугоше“ спроводе ево до данашњег дана, онај ко мисли да њих тројица треба да се повуку има исту мисао и сан као и Ђукановић и његови мали бедни извршиоцу.
Може неко да има личне симпатије или антипатије према неком политичком актеру, али у парламентарним демократијама, политичке странке и појединици који су освојили мандате, кадрују без уплитања других политичких субјеката.
Углавном, док траје борба са „државним ударима“, и „прањима новца“ а неко тражи од оних који су лажно оптужени да се повуку противно вољи својих странака и бирача, закључујем да онај ко им то поручује или није добро промислио (што је углавном случај) или игра за супротну страну.
Право мојих пријатеља из Фронта да сами одређују кадрове који ће их представљати је природно, нормално и логично. То право проистиче и из борби које су водили и воде, и из мандата које су освојили на изборима.
Проистиче из храбрости коју су показали док су били прогоњени, па је природно и логично да ће имати храбрости да демонтирају диктатуру због које се књиге купују на кредит, а основне намирнице пазаре на одложено.
И не. Нису у питању фотеље. Да су хтели, до сад би ваљда приграбили фотељу таман кад и онај Дарко.
У питању је храброст. Иста она коју је показао свако ко је протествовао због афере „Коверта“ или ко се побунио и страдао због срамног беззакона.
Јер ко је имао храбрости у опозиционој борби, имаће таман исто толико храбрости и умећа у вођењу државних послова.
(ИН4С)
Komentari (1)