Ово су биографије кандидата за нове министре

КРИВОКАПИЋ ПРЕДСТАВИО РЈЕШЕЊА УА ИЗВРШНУ ВЛАСТ
Ово су биографије кандидата за нове министре

Кривокапић, Фото: Лука Зековић

Министарство унутрашњих послова
За министра унутрашњих послова, Кривокапић је предложио адвоката Николу Терзића.

Терзић је рођен 1984. године у Подгорици гдје је и завршио Правни факултет Универзитета Црне Горе, а од 2013. ради у адвокатској канцеларији Терзић - Живковић.

Осим заступања у споровима пред судовима и државним органима бави се и консултантским услугама из области привредног права, радног права и јавних набавки.

Министарство вањских послова
За новог министра вањских послова, Кривокапић је предложио још једног младог Подгоричанина, 36-огодишњег дипломираног политиколога Ђорђа Радуловића.

Он је завршио Факултет политичких наука у Подгорици а говори енглески и руски језик.

У Министарству вањских послова ради од 2011. а фебруара ове године именован је за директора Дирекције за Европску унију.

Био је и замјеник амбасадора Црне Горе у Румунији.

Министарство правде, мањинских и људских права
За министра правде, мањинских и људских права Кривокапић је предложио Владимира Лепосавића, дипломираног правника и члан правног тима Митрополије црногорско-приморске, који такође има 36 година.

Лепосавић је дипломирао на Правном факултету Универзитета у Београду, а специјализирао се у области међународних људских права на Правном факултету у Вашингтону и докторирао на теми међународне заштите мањина 2016.

Аутор је двије монографије а у издању Матице српске у Црној Гори, објављена му је књига "Ухваћени у вршењу својих права".

Министарство финансија и социјалног старања
На мјесту министра финансија и социјалног старања још раније је био виђен Пљевљак Милојко Спајић.

Дипломирао је на Економском факултету Универзитета Црне Горе, а има и дипломе брокера и дилера на тржишту капитала.

Спајић је завршио и студије Економетрике на Осака Универзитету у Јапану, као стипендиста јапанске владе.

Звање магистра стекао је, такође као стипендиста, у Француској, а радио је и у великим свјетским компанијама у Европи, САД и Јапану. Говори пет свјетских језика.

Министарство капиталних инвестиција
За министра капиталних инвестиција, новог ресора који укључује и саобраћај и енергетику, Кривокапић је предложио Младена Бојанића.

Некадашњег посланика и предсједничког кандидата опозиције на изборима 2018., на којима је изгубио од Мила Ђукановића.

Бојанић је широј јавности прије свега познат као економски стручњак, а девет година био је у руководству Савеза економиста Црне Горе.

Са дипломом брокера и дилера на тржишту капитала, једно вријеме покривао је и функцију директора Монтенегроберзе, али и инвестиционог фонда Актива Интегра.

Био је посланик Позитивне Црне Горе, а након разлаза са лидером Дарком Пајовићем и независни посланик, најпознатији по томе што је објелоданио аферу "Рамада".

Министарство економског развоја
На челу министарства економског развоја Кривокапић види магистра Јакова Милатовића.

Он је након завршеног Економског факултета у Погдорици магистрирао економију на Универзитету Оксфорд, као стипендиста британске владе, а радио је као економиста у Европској банци за обнову и развој (ЕБРД), прво у Лондону а онда у Подгорици.

Радио је и за Дојче банку у Франкфурту и НЛБ групу у Црној Гори.

Министарство екологије, просторног планирања и урбанизма
Редовни професор Архитектонског факултета Ратко Митровић предложен је за министра екологије, просторног планирања и урбанизма.

У радној биографији наводи да је дипломирао на Архитектонско грађевинском факултету Универзитета у Нишу 1981. године, да је био ангажован на пројектовању, изградњи и реконструкцији више дестина различитих објеката високоградње те да је био директор градње Храма Христовог Васкрсења у Подгорици.

У посљедњих пет година бави се истраживањима из области управљања пројектима, новим технологијама и материјалима из обновљивих извора енергије.

Члан је Техничког одбора Црногорске академије наука и умјетности, Удружења процјенитеља и Инжењерске Коморе Црне Горе.

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде
За министра пољопривреде, шумарства и водопривреде предложен је магистар Александар Стијовић који ради у Институту за шумарство Црне Горе.

У Влади би требало да буду и три даме.

Министарство здравља
За министарку здравља предложена је начелница Одјељења Пулмологије Интерне Клинике Клиничког центра Црне Горе докторка Јелена Боровинић Бојовић.

Основну и средњу школу завршила је у Подгорици, а Медицински факултет у Београду.

Лијечила је покојног митрополита црногорско-приморског Амфилохија током његовог боравка у Клиничком центру Црне Горе и о томе обавјештавала јавност.

Министарство просвјете, науке, културе и спорта
За министарку просвјете, науке, културе и спорта Кривокапић је предложио Весну Братић, ванредну професорицу Филолошког факултета у Никшићу, која је на мјесту предсједнице НВО "Не дамо Црну Гору" наслиједила Кривокапића.

Братић је рођена у Требињу, а основу школу и гимназију је завршила у Билећи.

На Универзитету у Београду је магистрирала и докторирала.

Министарство јавне управе, дигиталног друштва и медија
За министарку јавне управе, дигиталног друштва и медија Кривокапић је предложио Цетињанку Тамару Срзентић.

Живјела је, студирала и радила на четири континента, а најдуже у Црној Гори, Енглеској и Франуској.

Има диплому калифорнијског Универзитета, а потом је завршила и мастер студије менаџмента у администрацији у Филаделфији.

Vijesti