Господине Вуковићу, не смијемо се ми том несретном рендерингу - смијемо се вама и људима који стоје поред и иза вас и који се уздају у вас - а смијемо се, дијелом, и нашем колективном, горком усуду



Борислав Вукићевић






Побједничко рјешење на међународном Конкурсу за идејно урбанистичко-архитектонско рјешење Трга независности, рендеринг, Фото: Подгорица.ме

Толико је занимљивих архитектонско-урбанистичких тема у овом бременитом повијесном тренутку, али мене друге бриге море…



Уз све јаде који су ме притисли, Дуњица ми каже - и то из ведра неба - да сам врло склон да се замјерам људима - и још вели да сам, посљедично, апсолутно неспособан да “препоручим себе” (високој инстанци). Да бих доказао Дуњици да није у праву, управо намјеравам да се препоручим никоме другоме до ли др Ивану Вуковићу, алиас Лепом Домбију, градоначелнику Главног града Подгорице.



Констатовао бих, прије свега, да је Иван Вуковић, изнад свега - добар момак. Иван је култивисан, учтив, отворен - отмјен - а затим и наочит, висок, млад, образован, рјечит - и надасве перспективан - о да, да - поготово од тренутка када га је обасјала промисао господара црногорског - након чега је промптно рукоположен у чин градоначелника ГГПГ…



Лепи Домби је, са друге стране - опциона варијанта - што би рекло Дијете Фићко. Градоначелник Вуковић ускочи у чаробни ормар - а из ормара искочи Лепи Домби - пљунути Иван Вуковић - али у свему осталом сушта супротност оригиналној варијанти. Домби је, за разлику од Вуковића - ђаволски бистар и хитар - а затим и разоружавајуће арогантан - те је стога врло склон шалама - којима интригира тзв. колективну свијест грађана Подгорице (која, истини за вољу, озбиљно стагнира у потоње вријеме).



Домби не постоји, молим вас - али је, унаточ томе, сасвим реалан. Нека вас не буни та чињеница - реално је све што можемо да замислимо - то не кажем ја, то каже сињор Пикасо (Пабло Руиз Пицассо).



Није лако разликовати Ивана Вуковића, градоначелника Подгорице, од Лепога Домбија, који такође обнаша функцију градоначелника Подгорице. Кад се наш градоначелник, примјера ради, позове на нас - грађане Подгорице - и на наше наводне приче о томе “како је главни градски трг ружан (тачно - оп.а.), нефункционалан (опет тачно - оп.а.), како му фали паркинг (опала, паркинг! - то је значи нама Подгоричанима на срцима - оп.а.) и како због тога центар града замире (губи својства живота, полагано умире, умртвљује се)” - онда знамо да је кормило ГГПГ из руку градоначелнка Вуковића преузео Лепи Домби. Господине Домби, молим вас - не замире само центар ГГПГ - замире полако и цијела ЦГ - што је обрнуто пропорционално…. ако кажем чему, Дуњица ће ме само једном погледати мрко, тако да ћу се ипак суздржати.






Иван Вуковић, градоначелник Главног града Подгорицефото: Борис Пејовић
Господине Вуковићу, ви сте интелигентан момак, разумјећете - центар ГГПГ није ништа друго до ли слика и прилика и овог и оваквог ГГПГ и ове и овакве ЦГ. “И не памтим”, кличе Домби са обале Зете, подно Малога брда, “да је било толико интересовање за неки конкурс расписан у Главном граду (ово се односи на недавно жирирани међународни Конкурса за идејно урбанистичко-архитектонско рјешење Трга независности у Подгорици - на који је пристигло 35 радова, што свакако није шала - оп.а.), можда чак и у Црној Гори. И онда на бази једног тендера имате сву ову причу у медијима посљедњих дана”.



Господине Вуковићу, ви сте интелигентан момак, требало би да вам је јасно да није то на бази једног рендеринга, како кажете - то је на бази нашег цјелокупног досадашњег искуства, односно доживљаја стварности. Какав год рендеринг да сте објавили - у овом судбоносном тренутку - мислећи дио популације би га спремно исмијао (да не кажем попљувао).



Господине Вуковићу, мислећи дио популације - а поготово мислећи дио струке - још не може да избије из глава, односно колективне свијести - ону рупу подно Љубовића - која још није затрпана - а кад ће бити затрпана не знамо. Ону другу рупу, невјероватних димензија, која се налази сјеверозападно од Клиничког центра ЦГ, односно југозападно од зграде РТЦГ - боље да не помињем. И ви се сад спремате, господине Вуковићу - да ископате још једну грандиозну рупчагу - темељну јаму за мастадонтску подземну гаражу - 3 етаже - што је неких двадесетак метара дубине, рецимо - можда и који метар више - и то баш на позицији главног ПГ трга - укључујући и продужетке улица Бокешке и Вучедолске - што је неких… колико? - 90/70/20 метара, отприлике?



Господине Вуковићу, још нијесте спаковали, подсјетићу вас, ни ако-бог-да-а-даће зграду Градског позоришта - а кад ћете - не знамо - те је стога врло реална претпоставка, узимајући у обзир епидемију цовид 19 и посљедични пад ЦГ економије од 12 посто (што је, уједно, и највећи пад у региону и други највећи пад економије у Европи, послије Шпаније) - да се може десити да реализација пројекта насловљеног Трг независности у Подгорици у једном тренутку запне - након што ископате ту темељну јаму, рецимо - и што онда?



Дакле, господине Вуковићу, не смијемо се ми том несретном рендерингу - смијемо се вама и људима који стоје поред и иза вас и који се уздају у вас - а смијемо се, дијелом, и нашем колективном, горком усуду.



Господине Вуковићу, у вијести која се појавила на Интернет страници ГГПГ (подгорица.ме) 11. јула текуће године - поводом расписивања поменутог, међународног Конкурса за идејно урбанистичко-архитектонско рјешење Трга независности у Подгорици - стоји да је конкурс расписан у “циљу оживљавања центра града, ширења пјешачке зоне и обезбјеђивања паркинг простора”. Што се тиче оживљавања центра града, господине Вуковићу - то је хвале вриједна намјера, капа доље - а уједно је и врло комплексан проблем. Ваша процјена да се крене у оживљавање центра града почива, убијеђен сам, на детаљним анализама тог проблема - које је спровео ваш интерресорни експертски тим - у ком су били најбољи људи из Секретаријата за просторно планирање, а затим и најбољи људи из Службе главног градског архитекта, Агенције за изградњу и развој, Секретаријата за саобраћај, Дирекције за имовину… итд.



Ако је, дакле, цијели ваш интерресорни тим - након помно спроведених детаљних анализа, молим вас господине Вуковићу - стао иза процјене да би изградња оне несретне стамбене зграде подно Љубовића - за коју је већ била ископана темељна јама - “трајно нарушила квалитет живота”, како рекосте, “људи који живе у околним зградама” - онда сам убијеђен да су “процјени”, како бисте ви рекли, да се одлучно крене у оживљавање центра града - претходиле детаљне анализе које је спровео ваш интерресорни тим - и то неупоредиво комплексније и детаљне анализе од детаљних анализа рупчаге подно Љубовића.



Те анализе бих баш волио да прелистам господине Вуковићу - па вас молим, у то име, да ми их прослиједите - а након што извршим увид у анализе оживљавања центра ПГ, позвао бих вас на бурек и јогурт код Фета (ја частим) - па да поразговарамо о свему.



Толико је, као што рекох, занимљивих архитектонско-урбанистичких тема у овом бременитом повијесном тренутку, али мене друге бриге море…



О томе у наредном броју…



А сад пожурите, дјецо драга, на најављену конференцију за медије - у режији ГГПГ - на којој ће, како рече Домби у прошлу сриједу, “јавности бити представљена идејна рјешења реконструкције Трга независности и грађани ће моћи да добију све релевантне информације директно од људи који су у комисији, као и да постављају питања путем друштвених мрежа”.



Што се мене тиче - ни најмање ме не занима што ће бити речено на тој конференцији - а немам ни питања - све ми је јасно - одавно - Бог зна од кад.



Vijesti