РТЦГ и Тања Шуковић планирају нове скаредне садржаје против СПЦ: „Свједок Божије љубави“ добија „насљеднике“

Прочитајте шта ТВЦГ планира да "произведе" новцем свих грађана Црне Горе - ако им се то дозволи

Црногорској јавности није непозната чињеница да је „јавни“ сервис (РТЦГ) одавно постао пуки инструмент у рукама пораженог режима за прогон политичких неистомишљеника и промоцију њихових шовинистичких, дискриминаторских политика. 

Судећи по Нацрту Програмског плана ТВЦГ за емитовање у наредној години, који је широј јавности представила новинар и функционер Демократа – Невенка Ћировић Бошковић, из „Јавног“ сервиса су се „заклели да са Миловог пута не скрену“. Поштујући постулате „правовременог“ и „објективног“ информисања грађана, ријешени да жигошу „горуће проблеме“ нашег друштва, одлучили су да уђу у „коначни обрачун“ са – Српском православном црквом.

„Поповићу коња јаши, са тобом су зеленаши“, попијевају ововремске лажи-комите. Ипак, у овом најављеном „рату“ са здравим разумом и истином, „јашући“ на таласима РТЦГ, уједињене црногорске србофобе предводиће Тања Шуковић, коауторка скаредног документарца „Свједок Божије љубави“ којим су, наравно безуспјешно, покушали да дискредитују митрополита Амфилохија.

Прочитајте шта ТВЦГ планира да „произведе“ новцем свих грађана Црне Горе – ако им се то дозволи.

Сви ови подухвати били би остварени под уредничком „палицом“ – Тање Шуковић!

“Мантија умјесто кравате”

Документарна емисија под радним насловом „Мантија умјесто кравате“ требало би да третира „проблем политичког дјеловања СПЦ у Црној Гори“.

„Отворено политичко ангажовање духовника српске цркве у Црној Гори, свакако је својеврстан феномен и интригантна тема. У овом документарцу говорићемо о томе како и у којој мјери активан политички ангажман свештеника, током предизборне кампање и у постизборним преговорима о састављању нове владе, утичу на духовност, пастирско дјеловање и унутрашње устројство ове вјерске заједнице.

Саговорници за емисију – вјерски поглавари и свештенство СПЦ, политичари, аналитичари, социолози, психолози. Напомињемо да би у емисији били коришћени бројни видео записи из наше документације, политички говори и предизборни наступи свештенства СПЦ у Црној Гори.„.

“Уништено благо”

Документарни серијал „Уништено благо“, са елементима игране форме, требало би да „обавијесте“ грађане Црне Горе о „својеврсном културоциду у нашој земљи“.

„Посљедњих тридесет година, у заносу градитељске и духовне обнове, СПЦ у Црној Гори организовано је уништавала црногорску културну и сакралну баштину. У доба социјализма, о културној и сакралној баштини, углавном су бригу водиле републичке институције задужене за заштиту споменика културе. Доласком Амфилохија Радовића на чело Цетињске митрополије, обнову манастира и цркава, преузима српска црква. Намјерним измјенама изворне архитектуре, занемаривањем обавезе да се сачува аутентичност, уништени су неповратно бројни трагови црногорског културног идентитета. Најдрастичнији примјери су у басену Скадарског језера. Манастири попут оног на острву Бешка деградирани су, девастирани или заувијек уништени.

Саговорници: представници СПЦ у Црној Гори, представници надлежних институција, архитекте, конзерватори, историчари, историчари умјетности, представници НВО сектора, правници. За снимање овог серијала неопходно је ангажовање стручног консултанта. За играну форму неопхоно ангажовање глумаца и редитеља.„.

“Благослов за ћутање”

У опсису документарне емисије са овим радним насловом истиче се да случајеве сексуалног злостављања, узнемиравања и педофилије јавност с правом критикује и осуђује.

„Али, шта се дешава када су у такве случајеве уплетени духовни ауторитети. Посљедњих година, у региону, свједочимо контрадикторном феномену – што се више говори о девијантним понашањима унутар појединих вјерских заједница и медији им посвете велику пажњу, клир се све више затвара и одбија да разбије “зид ћутања”. Свједоци смо да је поглавар Римокатоличке цркве, прошле године, увео одређене промјене у начину на који црква интерно рјешава питање сексуалног узнемиравања и злостављања. Како те проблеме рјешава православна црква? Иако су неки од појединачних случајева, у Србији, у којима су за педофилију оптужени свештеници, добили епилог пред цивилним судовима, случајеви виших црквених званичника – попут владика и игумана – завршавани су застаром или нијесу ни покренути. Посљедњих дана регионална гласила објављују фељтоне о случају студенткиње Православног богословског факултета у Београду, која је за сексуално узнемиравање оптужила продекана за наставу те високошколске установе. Будући да СПЦ дјелује и на територији Црне Горе, сматрамо да је у интересу јавности и у нашој земљи да, кроз истраживачки документарац, говоримо о тој готово забрањеној теми.

Саговорници за документарну емисију били би представници СПЦ, жртве сексуалних
узнемиравања, представници цивилног сектора, судске власти, правни стручњаци, новинари…“.

IN4S