"У цијелој држави и данас након скоро четири мјесеца примјетно је присуство тензија које изазивању припадници Српске православне цркве и њихових владајућих политичких партија."
Предсједник Либералне партије (ЛП) Андрија Пура Поповић упутио је јуче писмо предсједнику АЛДЕ савеза европских либерала Хансу Ван Балену у којем га је „упознао“ са политичком ситуацијом у нашој држави, са, како је навео у писму, „штетом коју прави нова Влада, клерикализацијом друштва и потпуним урушавањем владавине права и људских слобода.“
Поповић, „угрожен“, обратио се, како је казао у писму, „у име свих угрожених припадника већинског црногорског народа, али и као досљедан и недвосмислен борац за права свих грађана Црне Горе без обзира на њихове личне или колективне посебности и особености.“
Он је казао да је његова посебна обавеза, као што је обавеза и партије на чијем је челу, како је навео – да се заузму за вјерујуће, Црногорке и Црногорце припаднике Црногорске православне цркве, као и припаднике Исламске и католичке вјероисповијести, јер су, по Пурином виђену, њихова права угрожена и доведена у питање стоји у писму Поповића.
Пура даље каже да је „Црногорска црква настала скоро у исто вријеме кад је настала и Црна Гора и да је нераскидиво је везана за њену историју, а доживјела је идентичну судбину као и држава послије насилне окупације и анексије од стране државе Србије 1918. године“.
Није штедио на ријечима, па се тако дотакао (гле чуда) Србије, и наравно, Закона о слободи вјероисповијести.
„У годинама које су слиједиле на најсуровији начин је била угушена свака побуна и покушај обнове црногорског националног бића. Геноцид који се десио Босанско херцеговачким муслиманима сличан је ономе који се догодио Црногорцима у другој и трећој декади двадесетог вијека. Током поменуте окупације од стране Србије истовремено је угашена и Црногорска православна црква. Црногорска православна црква је обновљена 1993. године, међутим послије обнове црногорске државе 2006. године тадашња политичка елита није урадила ништа на рјешавању питања враћања црквене земље, објеката, манастира и цркава, у државно власништво. Напомињем да се ради о 50 хектара црквене земље и близу хиљаду сакралних објеката„, наведено је у писму.
Он је истакао да је „држава Црна Гора донешеним Законом о слободи вјероисповијести крајем 2019. године кренула у рјешавање тог питања тако што је предвиђен прописима и праксама држава ЕУ и за то добила подршку и сагласност Венецијанске комисије.“
„Међутим Српска црква, чије је сједиште у другој држави Србији и која је нелегалним уписом у посљедње три деценије заузела све православне објекте у Црној Гори покреће политичко-вјерске протесте. Побједом на изборима 30. августа 2020. године крећу у спровођење свог плана појачавања руског утицаја у Црној Гори и региону и за то добија велику подршку од званичне Србије, а први потез је мијењање Закона о слободи вјероисповијести. Од тог дана Црна Гора улази у период несигурности и најбруталнијег испољавања великоспрске политике, уз честе клеронационалиситчке и клерофашистичке иступе појединаца и група“, стоји у писму.
Забиљежене су, наводи Поповић, „десетине напада на неправославне Црногорце, нарочито припаднике исламске вјероисповијести.“
„Нападани су њихови вјерски и стамбени објекти, исписиване пароле са најзлокобнијим порукама. У цијелој држави и данас након скоро четири мјесеца примјетно је присуство тензија које изазивању припадници Српске православне цркве и њихових владајућих политичких партија. Подршка коју имају, нарочито од Србије су очигледне и нескривене. Најављеним измјенама Закона о слободи вјероисповијести Црногорска православна црква губи сва права, а њени вјерници могућност да изразе своја вјерска осјећања и задовоље једно од основних људских права“, стоји у писму.
Евидентно је, истиче Пура, да је „Српска православна црква инструмент за јачање руске политике и њихове политичке идеологије на подручју Западног Балкана, што ће несумњиво довести до стварања нестабилности и сталног притиска на демократске владе у окружењу, а посебно на Босну и Херцеговину и њен Дејтонски споразум. Велике су и негативне реперкусије тренутног неиздрживог стања за све који нијесу дио постојеће политичке власти и српске цркве, јер се над неистомишљеницима спроводе мјере политичког и вјерског реваншизма и угрожавања вјерских права и слобода“, наводи у писму „угрожени“ Поповић.
Затражио је да се „изврши притисак власти да повуку спорне измјене Закона и ако треба донесу нови, који ће бити у складу са праксом ЕУ.“
„Апсурд је да већински народ нема право да има своју црквену заједницу и да исповиједа вјеру у црквеним објектима јер им Влада Црне Горе забрањује да посједују црквене објекте и граде нове. Такође, тражимо да предсједник Европског парламента ову резолуцију прослиједи и свим државама које имају интереса или утицаја на постојећу ситуацију у Црној Гори, а превасходно владама Црне Горе, Србије и Русије. Свако даље одлагање може довести до трагичних посљедица и Црну Гору повући у понор сукоба и грађанског рата“, наводи се у писму Поповића.
