Формирана је Влада испод скута Српске православне цркве, притом гротескно названа експертском владом. Ради се о једва скрпљеној власти која је под сталним притиском Вучића и његових великосрпских марионета у парламентарној већини и која истовремено зависи од популиста и ревизиониста из Демократа и УРЕ. Све у свему, десила се промјена нагоре, која је Црну Гору гурнула у окриље опасне, примитивне и разарајуће великосрпске и популистичке политике, при чему се нова власт већ суочила и са вербалним осудама своје правне политике од стране Брисела – каже у интервјуу Побједи оснивач Грађанске иницијативе „21. мај“ и некадашњи координатор Покрета за независну европску Црну Гору Раде Бојовић. Истиче да су тегобне године пред Црном Гором и да је на антифашистичкој јавности да се одлучно супротстави томе да Црна Гора буде налик Србији или Републици Српској.
Један сте од оснивача ГИ ,,21 мај“. Зашто је покренута ова грађанска иницијатива и докле се стигло са процесом оснивања?
БОЈОВИЋ: Иницијатива је настала као одговор на исход протеклих парламентарних избора. Забринути због доласка на власт великосрпских и популистичких странака и разочарани лошим држањем државотворних партија група грађана је одлучила да покрене оснивање надстраначког, масовног и неформалног друштвеног покрета. Главни циљ покрета је афирмација и заштита вриједности без којих Црна Гора не би имала смисла, али ће покрет тежити и томе да као самостална грађанска листа учествује на будућим парламентарним изборима. Иначе, очекујемо да ових дана ГИ „21. мај“ буде конституисан, након чега слиједи избор руководећих тијела Покрета.
У писму грађанима објашњавате да оснивате независни друштвени покрет због заштите и афирмације државотворности, праведне и правне државе, евроатлантске оријентације, грађанске демократије, секуларизма, антифашизма, мултиетничке и мултиконфесионалне заједнице, развојне и зелене економије. Све ово је од 4. децембра, када је устоличена нова Влада, доведено у питање. Како смо доспјели у овакву политичку, друштвену и свеукупну кризу?
БОЈОВИЋ: Сложен је одговор на ово питање. Подсјетио бих да је Црна Гора сличан, али и дубљи суноврат доживјела 1989. године када је Милошевић извршио улични пуч и инсталирао марионетску власт у Црној Гори. Истовремено, тада су отворена врата великосрпској политици која се спроводила преко агентурних странака и нарочито преко антицрногорске Српске православне цркве и њеног главног проповједника покојног митрополита Амфилохија. Тиме је Црна Гора уведена у дугорочно ванредно стање, међународно је изопштена, сведена је на ниво политичке провинције, идентитетски је разорена, економски и социјално је упропаштена.
Притом, дуго је трајао недовршени црногорски опоравак који је крунисан независношћу тек 2006. године и који не би био могућ без савезништва антиратних и демократских суверениста и преобраћеног ДПС-а. Међутим, након независности, поред прихватања спасоносне спољнополитичке евроатлантске оријентације, доминирајући ДПС се потрудио да лошом унутрашњом политиком створи услове да Црна Гора поново постане плијен никад одсутних противника европске, грађанске и суверене државе и нарочито непријатеља црногорског националног, културног и духовног идентитета.
Тако је партитократска и коруптивна политика бивше власти изњедрила не само недавни изборни резултат, већ је огорчила значајну већину грађана, да би на крају разочарала и наше западне савезнике који су помогли смјену Ђукановићеве власти. Сви ови узроци и разлози на крају су нас довели у стање да се морамо суочити са тражењем модела који би Црну Гору вратио прогресивном политичком исходу. Притом, на том путу се морамо ослободити актуелне власти и њених клеро-великосрпских покровитеља, баш као што не долази у обзир и рестаурација ДПС-овог режима.
Чини се да Црна Гора никада није била овако подијељена. У данашњем црногорском друштву се дијелимо по вјери, нацији, цркви, идентитету, неки су наши, неки су њихови, неки су бивши, а неки нови. Зашто су подјеле једина константа црногорског друштва?
БОЈОВИЋ: Идентитетске разлике су константа готово сваког савременог друштва. Само је питање да ли те разлике ескалирају у правцу разарајућих политичких подјела или су продуктивно смјештене у културне оквире друштвене заједнице. Црногорске идентитетске разлике су историјски условљене, али и више од вијека политички подстакнуте из Београда, и једини лијек за цивилизовање тих разлика је европеизирана, демократска и секуларна држава, као и грађанско и недискриминаторско друштво. Као и одбацивање било чије асимилаторске и хегемонистичке политике, чему је посебно изложен црногорски народ.
Знате да је нова Влада састављана у Манастиру Острог, да су се задужили 750 милиона еура из приватног стана, да свакодневно угрожавају здравље грађана лошим преговорима око вакцина, одбијањем донација, затварањем предузећа и политичким реваншизмом који до сада није виђен. ЕУ каже да су промјене љековите, је ли свака промјена љековита, па макар била и овако лоша?
БОЈОВИЋ: Теза да је свака промјена љековита је глупа и демагошка. Промјене могу да буду набоље или нагоре, при чему су се у Црној Гори десиле политичке и друштвене промјене нагоре. Формирана је Влада испод скута Српске православне цркве, притом гротескно названа експертском владом. Ради се о једва скрпљеној власти која је под сталним притиском Вучића и његових великосрпских марионета у парламентарној већини и која истовремено зависи од популиста и ревизиониста из Демократа и УРЕ. Први практични учинци нове власти су, поред очекиваног разоткривања афера претходника, суштински наставак претходног режима када се ради о страначким намјештењима или економској политици, али и погубно несналажење и неспособност у заштити здравља грађана. Све у свему, десила се промјена на горе, која је Црну Гору гурнула у окриље опасне, примитивне и разарајуће великосрпске и популистичке политике, при чему се нова власт већ суочила и са вербалним осудама своје правне политике од стране Брисела.
Уплитање Србије у сва унутрашња питања Црне Горе је политички и безбједносни изазов. Присталице и чланови СНС-а вршљају по Никшићу, поткупљују бираче и улажу огроман новац у кампању. Европа ћути, невладине организације ћуте, а потпредсједник Владе за питања безбједности пријети медијима и на Твитеру најављује хапшења. Како коментаришете ову тишину коју ћемо сви прескупо платити и зашто је УРА изгубила префикс – црногорска?
БОЈОВИЋ: Уплитање Србије не престаје дуже од три деценије и сада се поново пружила прилика антицрногорској политици да у значајној мјери уређује наше унутрашње односе. Избори у Никшићу су само потврда директног мијешања сусједне државе, која успут глуми проевропског кандидата, чиме се директно угрожава црногорски национални суверенитет. То је наравно скандалозно и за сваку осуду али очекивати од актуелне Владе да се томе супротстави је крајње наивно, баш као што је илузорно мислити и да ће Брисел јавно рећи да је испао тако геополитички кратковид. Истовремено, не очекујте да се УРА супротстави својим савезницима јер је ова партија изабрала политику релативизације и ревизионизма, све док се једног јутра не пробуди као скувана жаба у великосрпском лонцу.
У Беранама подршку добија приједлог да се улица назове по Ратку Младићу, готово свакодневно ничу графити на вјерским објектима са бруталним порукама вјерске и националне мржње. Институције не реагују, а УРА оптужује ДПС. Враћамо ли се у деведесете?
БОЈОВИЋ: Деведесете никада нијесу отишле. Црна Гора се никада није суочила са политичком лустрацијом због свог удјела у деведесетим. Прошла је као Аустрија након ИИ свјетског рата и зашто се онда чудити када неофашистичка идеологија и политика узимају маха. Тегобне су године пред Црном Гором. На антифашистичкој јавности је да се томе одлучно супротстави и не допусти да Црна Гора буде налик Србији или Републици Српској.
ГИ „21. мај“ очекује од државотворних странака да се темељито реформишу и тиме не буду препрека смјени садашње власти. Рекли сте да то тражи формулисање нових јавних политика у интересу убједљиве већине грађана, као и кадровске промјене које ће довести до избора вођства ослобођеног од терета времена, корупционашких, клијентелистичких и непотистичких афера. И у Демократској партији социјалиста и у Социјалдемократској партији је било промјена, сматрате ли их суштинским или козметичким?
БОЈОВИЋ: Козметичким, наравно. Ради се о потпуном игнорисању чињенице да се у Црној Гори није десила рутинска смјена власти, већ је ријеч о крају једне политичке епохе. Државотворне странке, притом доминантно социјалдемократског усмјерења, умјесто да су покренуле дијалог, интегрисале снаге и прекинуле да се понашају као да се ништа није десило, одабрале су политички шминкерај који је једино у интересу руководстава и страначке бирократије. Зато сам и више пута јавно говорио да је Ђукановић требао да напусти мјесто предсједника, ослободи ДПС и из позиције најјаче партије подстакне интегралистичку политику која би ишла у правцу стварања обједињене, оснажене и реформисане социјалдемократске странке. Ништа од тога није урађено, нијесмо чули ни ријеч самокритике о унутрашњим разлозима пораза ДПС-а, док истовремено нема наговјештаја да ће се СДП или СД призвати памети осим што ће чувати своје слабашне политичке феуде. Зато овакве политике кључних државотворних странака, без обзира на персоналне промјене, нијесу обећавајуће и не пружају наду.
По Апелационом суду покушаја тероризма није било. Суђење вијека је сведено на претјеривање и процесне грешке. Испало је да је најважније смијенити СТ Катнића и изабрати подобне тужиоце и судије по мјери нове парламентарне већине. Је ли на дјелу системско урушавање институција и креирања бесудне земље, која ће се онда лако свести и на другу „српску државу“?
БОЈОВИЋ: Црногорско правосуђе и институције које су везане за правду несумњиво су допринијеле да исход парламентарних избора буде овакав. Политизација правосуђа није од јуче и нова власт наставља тамо гдје је стара власт стала. Далеко је Црна Гора од утемељене владавине права, промишљене законодавне политике и обећавајуће правне сигурности. Зато и није чудно када су у раду судова и тужилаштава стално присутни збрка, различите праксе, међусобне конфронтације, провидни опортунизам, професионална неукост и процеси којима се не назире ни почетак ни крај.
Рекли сте да ће се Покрет примарно окренути млађим генерацијама, политичким апстинентима и грађанима који су били и остали одани Црној Гори а с правом су разочарани у политику која је омогућила актуелни изборни исход. Како привући те људе у оваквим економским приликама, огромном незапосленошћу и чињеницом да многи не виде животну перспективу? Притом, истраживања показују да већина младих жели да напусти Црну Гору и како их онда задржати?
БОЈОВИЋ: Грађани морају схватити да само прогресивним активизмом могу набоље мијењати стање у држави и друштву. Пасивност не води ничему и у коначном доводи нас до тога да просјечни, незналице и похлепни управљају јавним ресурсима или још и горе – да Црну Гору предамо у руке онима који желе да од ње направе марионетску и запуштену испоставу сусједне државе. Зато планирамо да Покрет поставимо тако да најискусније генерације подстакну средње и млађе генерације да се не предају и друштвени и политички живот узму у своје руке. То неће бити лако, јер у условима олакшаних глобалних миграција и имајући у виду прилике у Црној Гори разумљиво је да млади траже боље животне алтернативе и да се не могу задржати сувом патриотском реториком иза које се често назире притајена порука – „у име домовине, за своју корист“.
Извор: Побједа
