На евиденцији Завода за запошљавање на крају фебруара било је 4.548 грађана са факултетским образовањем. Према подацима ове државне институције, без посла је и 331 магистар, али и 18 доктора наука
На евиденцији Завода за запошљавање на крају фебруара било је 4.548 грађана са факултетским образовањем. Према подацима ове државне институције, без посла је и 331 магистар, али и 18 доктора наука, пише Дан.
Као и у укупној статистици, жене чине већину међу високообразованим незапосленим кадром. На евиденцији незапослених је 2.886 жена са факултетском дипломом, као и 187 са магистарском титулом и седам са звањем доктора наука.
Чланови скупштинског Одбора за рад, здравство и социјално старање који су пристали да дају изјаве поручују да Црна Гора мора рјешавати проблем незапослености који је ескалирао и озбиљно забрињава.
Према ријечима Маје Вукићевић (ДФ), члана Одбора за рад, проблем незапослености је дуго присутан у Црној Гори, а чињеница да је огроман број вискошколаца на бироу за незапослене је свакако забрињавајућа.
“Али тај тренд у Црној Гори постоји већ дуже вријеме, тржиште рада је осиромашено, људи немају могућност да се професионално остваре, а ту је и проблем рада на црно, јер су многи због егзистенције принуђени да прихватају послове који су минимално плаћени и уз то без осигурања. То је проблем који нова влада мора да ријеши у наредном периоду. Такође, приоритет је оживљавање уништене црногорске привреде како би се младим људима створило више могућности да покажу своје знање и да се професионално остваре”, најављује она.
У опозицији указују да су упозоравајући подаци Завода за запошљавање, а, како каже члан Одбора за рад Борис Мугоша (СД), огроман проценат сиве економије који по неким процјенама износи и до 30 одсто БДП-а, говори о важности инсистирања на структурним реформама.
“Ту свакако мислим и на оно на чему већ неколико година инсистирам, а то је потреба реструктурирања црногорске економије у правцу јачања развојних потенцијала, прије свега у домаћој производњи, односно јачања реалног сектора и креирања „квалитетнијих и одрживијих” радних мјеста. Показало се да дугорочно одрживу економију не можемо доминантно градити само на тзв. економији сунца и снијега (туризму), него да морамо валоризовати и бројне друге ресурсе којима располажемо, а ту прије свега мислим на сјевер Црне Горе. Ово, наравно, не значи да требамо да сузбијамо развој туризма и све његове бенефите, јер је то заиста огроман ресурс којим располажемо и који нам омогућава значајне приходе и простор за запошљавање великог броја домаће радне снаге. У контексту вашег питања, фокус треба да буде на висококвалификованим позицијама у туристичкој привреди”, изјавио је Мугоша.
Члан скупштинског Одбора за рад Албин Ћеман (Демократе) сматра да је очигледно да се вишедеценијско назадовање економије одразило на повећан број незапослених како међу неквалификованим лицима, тако и међу високообразованим.
“Оваква ситуација се не може промијенити преко ноћи. Мора се радити на отварању радних мјеста у реалном сектору. Такође, треба преиспитати уписну политику универзитета, на начин да се смањи број уписаних бруцоша на студијске програме за које постоји вишак на тржишту рада, а промовишу студијски програми за које постоји потражња на тржишту рада”, оцјењује Ћеман.
Више улагати у иновације и знање
Борис Мугоша каже да је неизмјерно важно да управо развој туризма боље искористимо и за развој комплементарних дјелатности као што је пољопривреда и све оне привредне гране које могу профитирати на чињеници да је годишње присутан огроман број туриста, да се граде бројни смјештајни капацитети…
“Поред тога, неопходна су већа улагања у иновације и знање јер је људски капитал наш најзначајнији ресурс. Ту долазимо до нпр. ИТ индустрије у којој постоји огроман простор за раст запослености домаће радне снаге и то висококвалификоване. Ми смо у програмским партијским документима предложили и трансформацију програма стручног оспособљавања свршених високошколаца гдје би се средства, која се на нивоу од око седам до осам милиона годишње издвајају за наведени програм, преусмјерила на кредитирање запошљавања на годишњем нивоу више стотина високошколаца на начин да се са нпр. 10 хиљада еура за једно радно мјесто кредитира послодавац, који ће бити у обавези да запосли високошколца у периоду најмање три године од добијања средстава, тј. моћи ће да добију средства само они који су дугорочно заинтересовани за отварање нових радних мјеста.
Уз ово је потребно радити и на даљем унапређењу пословног амбијента и смањењу и укидању бројних фискалитета и парафискалитета. У цијелој овој причи је неопходно и јачати практичну наставу током студирања, која подразумијева још тјешњу сарадњу привреде и образовног система. И у коначном, озбиљан изазов је проблематика уписне политике и прилагођавања образовања тржишту рада и стимулисања оних занимања за којима постоји дефицит понуде”, закључује Мугоша
