ГОДИШЊИ ИЗВЈЕШТАЈ
МУП: Полиција селективно поступала у случају окупљања, томе допринијеле и нејасне мјере
Полиција је током 2020. обезбјеђивала 684 јавна окупљања и 182 јавне приредбе, на којима је, према извјештају, укупно присуствовало око 1.218.000 грађана






Илустрација, Фото: Саво Прелевић

Перцепција јавности и општи утисак свједоче томе да је Управа полиције селективно поступала када је у питању (не)дозвољавање одржавања јавних окупљања, обезбјеђивање јавних окупљања, као и различито поступање у односу на обавезу пријављивања појединих јавних окупљања, наводи се у Извјештају Министарства унутрашњих послова о примјени Закона о јавним окупљањима и јавним приредбама у 2020. години.



"Наведено је разлог за забринутост, а сљедствено томе изискује и потребу дјеловања, превасходно Министарства унутрашњих послова, кроз све законом дате механизме. Крајњи резултат којем се тежи јесте пуно поштовање људских права и слобода, односно у конкретном случају поштовања права на слободу јавног окупљања", истиче се у извјештају.



Из МУП-а напомињу и да су саме здравствене мјере за сузбијање пандемије коронавируса, које су биле на снази у извјештајном периоду, у знатној мјери допринијеле селективности поступања полиције, јер су биле подложне честим измјенама и недовољно прецизне.



Полиција је током 2020. године обезбјеђивала 684 јавна окупљања и 182 јавне приредбе, на којима је, према извјештају, укупно присуствовало око 1.218.000 грађана.



"Од укупног броја, Управа полиције је у 15 случајева донијела рјешење којим се не дозвољава одржавање јавног окупљања, сходно члану 14. ст. 1 и 4 Закона о јавним окупљањима и јавним приредбама (ЦБ Подгорица -3, ОБ Цетиње -3, ОБ Колашин -2, ЦБ Бијело Поље -1, ЦБ Будва -3, ОБ Улцињ -1, ОБ Плав – 1 и ОБ Шавник -1), док нијесу регистровани случајеви, гдје је Управа полиције донијела рјешење којим се не дозвољава одржавање јавне приредбе, сходно члану 23. ст. 1. и 4. Закона о јавним окупљањима и јавним приредбама, из разлога што су јавне приредбе, због мјера у циљу спречавања цовид 19, одржаване без присуства публике", додају из МУП-а.



Јасно је, како наводе, из самог извјештаја, односно статистичког приказа података достављеног од стране Управе полиције, да се спонтана окупљања не сагледавају у оквирима датим Законом о јавним окупљањима и јавним приредбама.



"Одређена јавна окупљања која су неспорно по својој природи била спонтана окупљања, у смислу закона и потврђених међународних уговора, од стране појединих организационих јединица Управе полиције (овдје се на првом мјесту мисли на територијалне организационе јединице полиције – центре и одјељења безбједности) регистрована су као непријављена јавна окупљања. Сљедствено томе ова окупљања су и третирана од стране Управе полиције на начин да се од учесника тражило да се разиђу, а уколико не би поступили по издатом наређењу полиција је предузимала мјере и радње у смислу примјене овлашћења, па и самих средстава принуде што је у овом извјештају и наведено."



Из МУП-а наводе да су, дјелујући у складу са надлежностима датим Законом о државној управи, а у циљу обезбјеђивања недвосмисленог законског рјешења, које неће бити подложно било каквим тумачењима која могу довести до наведених ситуација, предузели прве кораке у дијелу измјена и допуна важећег Закона. Наведено ће, како су казали, довести до уједначавања праксе у поступању и прекида селективног поступања у односу на поједина јавна окупљања.



"Од значаја је напоменути како свијест о неуједначености поступања неспорно постоји и у самој Управи полиције, чему свједочи организовање и похађање обука за полицијске службенике на ову тему."



Из МУП-а су навели да Министарство здравља и Институт за јавно здравље нису користили законом дату могућност подношења захтјева за ограничење слободе јавног окупљања у случају када је угрожено здравље, чиме би се обезбиједила потпуна и адекватна примјена члана 14 став 1 Закона о јавним окупљањима и јавним приредбама.



"Према подацима којим располажемо, Министарство здравља у извјештајном периоду није поднијело нити један наведени захтјев, сматрајући да су се самим доношењем наредби за предузимање привремених мјера за спрјечавање уношења у земљу, сузбијање и спрјечавање преношења новог вируса ЦОВИД-19, стекли услови за наведено иако је правна посљедица овог била само кривична одговорност учесника јавног окупљања – дакле имала су репресивне посљедице, а циљ наведене одредбе Закона је управо превентивно дјеловање у циљу заштите здравља људи", истичу из МУП-а.



Током 2020. су регистрована 144 спонтана јавна окупљања и 319 јавних окупљања у покрету. Одржано је и 40 истовремених јавних окупљања.



У наведеном периоду, регистровано је осам јавних окупљања која су резултирала насиљем или нередом.



За извјештајни период полиција је у 15 случајева донијела рјешење којим се не дозвољава одржавање јавног окупљања, сходно члану 14 став 1 Закона о јавним окупљањима и јавним приредбама, којим је, како наводе из МУП-а, прописано да: "Полиција може привремено ограничити слободу јавног окупљања ако је то ограничење нужно у демократском друштву ради спрјечавања нарушавања јавног реда и мира, вршења кривичних дјела, угрожавања људских права и слобода и посебних мањинских права и слобода других лица, безбједности лица и имовине, или на захтјев органа државне управе надлежног за послове здравља, у случају угрожавања здравља’’ и сходну ставу 4 истог члана којим је прописано да: ,,Полиција може донијети рјешење којим се не дозвољава одржавање јавног окупљања и у случају кад оно није благовремено и уредно пријављено".



Регистровано је пет јавних приредби у покрету. У извјештајном период полиција није доносила рјешења којим се не дозвољава одржавање јавне приредбе, сходно члану 23 став 1 Закона о јавним окупљањима и јавним приредбама којим је, како наводе из МУП-а, прописано да: "Полиција може, у складу са законом, привремено ограничити одржавање јавне приредбе ако је то ограничење нужно у демократском друштву ради спрјечавања нарушавања јавног реда и мира, вршења кривичних дјела, угрожавања људских права и слобода и посебних мањинских права и слобода других лица, безбједности лица и имовине, или захтјев органа државне управе надлежног за послове здравља, у случају угрожавања здравља’’ и сходно ставу 4. истог члана којим је прописано да: ,,Полиција може донијети рјешење којим се не дозвољава одржавање јавне приредбе и у случају кад није благовремено и уредно пријављена, као и кад организатор јавне приредбе по налогу полиције није предузео додатне мјере обезбјеђења".



Из МУП-а напомињу да се за потребе реализације обезбјеђења појединих јавних окупљања и јавних приредби ангажовао већи број полицијских службеника Управе полиције, из централног, сјеверног и јужног дијела Црне Горе, као испомоћ другим организационим јединицама, по потреби, те да је то захтијевало додатне финансијске трошкове за превоз, исхрану и дневнице за те полицијске службенике.



Вијести