Поводом покретања пројекта „Ми знамо ко смо”, портал Поглед је обавио разговор са једним од оснивача пројекта, Гораном Гачевићем.
Поглед: Како је настала иницијатива „Ми знамо ко смо”? Којим циљем је мотивисана и ко су њени оснивачи? Како намјеравате да дјелујете?
Горан Гачевић: Иницијатива је настала сасвим спонтано, а у питању је, за сада, искључиво онлајн пројекат. Неколико људи из Црне Горе, ради се о млађој генерацији, свјесних утицајног капацитета друштвених мрежа у савременој медијској мрежи, а са не мало искуства дјеловања преко истог медија, саборно је конципирало зачетак идеје. Аутори имају амбицију да њихов пројекат буде дио укупне српске кампање за попис становништва у Црној Гори 2021. године, попис чији значај јавност са правом преувеличава, јер се не ради о обичном попису у земљи редовних околности, већ о специфичној средини гдје његови резултати могу да варирају, нарочито у осјетљивијим рубрикама, и да се рефлектују на далекосежније политичке последице.
Поглед: У уводном прогласу сте истакли да је циљ вашег пројекта промоција српског националног, вјерског, културног и језичког идентитета пред најављени попис становништва. Реците нам нешто више о томе.
Горан Гачевић: За безмало једно стољеће или нешто преко тога, превалили смо пут од школских земљописних уџбеника које је штампала Црногорска државна штампарија у условима црногорске државне самосталности, у којима пише да је Црна Гора земља Срба, не Срба између осталих него – Срба, до тога да се на Радио телевизији Црне Горе, непосредно прије минулих избора, уживо расправља да ли је могућа инклузија Срба у црногорско друштво. Након једног вијека експериментисања с идентитетским инжењерингом кроз југословенство и комунизам, српска самосвијест у Црној Гори је десеткована, а ми смо себи одредили нескроман задатак да, пред долазећи попис, колико је то у нашим могућностима, учествујемо у реафирмацији српског идентитета.
Поглед: Ипак, у 2021. години, за очекивати је да људи знају ко су и шта су, а Црној Гори се дојми да се идентитетским маркетингом може утицати на људе и на њихов избор различитих идентитета. Због чега је идентитетска клацкалица особитост Црне Горе? Ко је циљна група вашег дјеловања?
Неки кажу да је скорашњим падом старог режима, који је овдје као и у црногорском сусједству доживљен као тектонски поремећај, порасло интернет претраживање синтагме „Ђиласово клатно” (смијех). У питању је сликовит израз Милована Ђиласа о подјелама у Црној Гори, из кога се читају радикалне политичке особине црногорског, а вјероватно и уопште динарског човјека. Наиме, клатно једне стране се гура у крајност, па када се пусти, у повратном дејству, почисти другу страну, и обратно. Сада је наш ред на клатну, а то је добар замајац. Шалу на страну, данас у стварности затичемо двије супротстављене парадигме: српску и црногорску, из наше перспективе аутентичну и новофабриковану, а из њихове нелегитимну великосрпску и легитимну суверенистичку. Будући да подјеле у Црној Гори нису ни налик онима, рецимо, у Босни и Херцеговини, и да линија подјела овдје пролази безмало кроз сваку породицу, многи људи пребивају у идентитетском вакуму између ова два национална концепта и своје назначење темеље на њиховом саображавању у једну форму, у форму различитог синкретизма српства и црногорства. Наша амбиција је да аргументима утичемо на људе, прије свега на кориснике друштвених мрежа, који се крећу по међама ових двају идеја, а у том циљу првенствено рачунамо на истинитост, утемељеност и привлачност српског становишта.
Поглед: Зашто уопште сматрате да је значајно афирмисати српски идентитет?
Горан Гачевић: Просто али корисно питање. Један читав начин мишљења, базиран на материјалистичким схватањима, добрано индиферентан према овим питањима, рекао би чему оволико инсистирање када се српство не маже на хљеб. Ми сматрамо да је идентитет примаран ресурс заједнице и основ суверенитета народа. Без свијести о себи, без националног „Ми”, Јапан, Кина, Њемачка и САД не би били то што јесу, а према томе ни њихова привреда. Ко води кампању против тих питања, не разумије њихов фундаментални значај, скупља поене на раздражљиву материјалистичку или космополитску патетику, или, супротно, врло добро разумије ово питање, али антикампањом покушава да стави мораторијум на њега и задржи status quo.
Поглед: Како се то огледа у Црној Гори?
Горан Гачевић: Ми, као православни хришћани и Срби, у Црној Гори видимо офанзиве једног непрестаног рата различитим средствима у различитим раздобљима, један засебан минифронт укупног духовног и материјалног притиска на православне народе, који данас своју образност на нашем микронову добија управо кроз сукоб ове двије парадигме: српске и новоцрногорске. Ако се послужимо једноставном теоријском скицом која каже да једна заједница има виши спрат култа (односно вјере или најузвишенијих философских система у различитим традицијама) и нижи спрат културе, а да култура зависи од вишег спрата култа који је детерминише, па, примјерице, народ православног култа рађа културу православних хришћанских вриједности, можемо рећи да су на мети и српски култ, односно Пећка матица – Српска Црква, и српска култура, односно укупна српска нематеријална и материјална баштина у Црној Гори, прије свега језик и ћирилично писмо.
Наше становиште лежи на темељима осмостољетног кретања кроз повијест једне хришћански пунољетне, аутокефалне нације, која у својој историјској путовници држи жички, студенички, пећки, хиландарски, дечански, архангелски, милешевски, острошки, морачки, раванички, манасијски, фрушкогорски (…) печат, који су одавно трасирали њен новоизраиљски смисао постојања. Ово становиште нас повијесно сврстава раме уз раме са руским, грузијским, древним хеленским, семитским и осталим православним народима, а као алтернативу овоме, коју смо већ обиљежили као новоцрногорство, видимо једну понуду обескорјењивања православне популације у Црној Гори, гдје би се она, ампутиране прошлости и без историјског компаса, није тешко закључити, изгубила у вртлогу историје. Наша жеља је да не будемо бескорјеновићи затворени у самодовољни црногорски подрум за кога су српски трагови од Охрида до Сент Андреје, и од Темишвара до Српских Моравица у Горском котару, извањски елементи иностране културе, док своју домовину перципирамо као инвеститорски рај, сведену на егзотични колаж разгледница туристичке организације. Ми знамо ко смо.
Поглед: Хвала на разговору. Вама и вашој групи срећан рад.
Горан Гачевић: Хвала Вама на разговору и реклами, желим Вам свако добро.
Горан Гачевић је политиколог из Херцег–Новог.