Саша је, према наводима његове сестре, био јако друштвен и комуникативан и цијенио је праве људске вриједности без обзира на нацију, вјеру и политичко опредјељење
Прије једанаест година мучки је убијен Александар Саша Пејановић, Србин из Црне Горе, који је страдао од стране режима само зато што се борио за очување српства у окупираној Црној Гори.
Александар Саша Пејановић је убијен 30.05.2011 у Црној Гори.
Убиство организовала полицијска мафија
Породица бившег југословенског боксерског репрезентативца Александра-Саше Пејановића (37) тврди да ни након оволико времена од његове смрти није разјашњено зашто је дошло до хладнокрвне ликвидације и ко је наручилац бруталног убиства. Истичу како је очигледно да се неко добро побринуо да његово пребијање у бетоњерци 2008. године по сваку цијену заташка, јер су добро знали да је Саша храбар и праведан, те да ће разоткрити шта се тамо дешавало.
На Пејановића је 30. маја 2011. године, на Булевару Саве Ковачевића у Подгорици, пуцао припадник Специјалне антитерористичке јединице (САЈ) и његов комшија Зоран Булатовић (41), који је одмах ухапшен. Пејановић је широј јавности постао познат када је ухапшен након демонстрација против одлуке Владе ЦГ да призна независност Косова у октобру 2008. године у Подгорици. Након што се сам предао полицији, Пејановић је брутално претучен у подгоричкој бетоњерци, а особе које су учествовале у његовом пребијању ни дан данас нијесу откривене, иако је он тада тврдио да су били маскирани и обучени као припадници специјалне или посебне јединице МУП-а Црне Горе.
Мојковачки ДПС координатор Веселин Вељовић и позив Сашином убици
„Ми знамо ко је повукао обарач, али не знамо зашто и по чијем наређењу. Нејасно је зашто је Булатовић одмах након убиства мог брата прво позвао тадашњег директора полиције Веселина Вељовића. Ако га је приватно звао, то значи да су он и Вељовић имали неки договор, а ако је, пак, у питању био службени позив, значи да је он поступао по наређењу службе. У сваком случају, неко се добро побринуо да се афера „Бетоњерка” заташка“, казала је раније сестра убијеног Саше, Тања Пејановић.
„Очигледно је да некоме није било у интересу да се сазна ко је наложио пребијање и шта се све тамо дешавало. Да је случај пребијања мог брата у бетоњерци ријешен на вријеме, а виновници тог злодјела адекватно кажњени, Саша би данас био жив. Очигледно је да су неки „моћници” покушали да нарученим убиством заташакају сву причу око пребијања, јер су знали да се Саша неће никад повући“, додала је Пејановићева.
Вељовић дао Булатовићу пиштољ којим је убијен Пејановић?
Бивши полицајац Зоран Булатовић је прије једанаест година, када је био припадник Специјалне антитерористичке јединице (САЈ), по одобрењу тадашњег команданта те јединице Веселина Вељовића, задужио службени пиштољ којим је убио Александра Пејановића.
“Вијести” посједују копију реверса којим је Булатовић задужио пиштољ марке „глок 17″ калибра 9 мм, 15. новембра 2004, по Вељовићевом одобрењу, а извор “Вијести” тврди да је спорни пиштољ Булатовић добио мимо редовног наоружања, јер та врста пиштоља, казао је, тада није била дио редовног наоружања полицајаца. Иако у МУП-у то негирају и наводе да га је задужио у магацину САЈ-а, јер је био овлашћени полицијски службеник, “Вијестима” нијесу омогућили непосредан увид у књигу задужења и раздужења полицијских службеника из 2004.“, објавиле су те новине 2012. године.
„Полицијска мафија” очајнички тражила особу која ће уклонити Пејановића
Александар Пејановић је више пута тврдио да му је у Црној Гори угрожена безбједност. Саша са сестром Тањом је једно вријеме је живио у Србији. Након што је одлучио да се врати из Београда тражио је од црногорске полиције да му гарантује безбједност, што је и учињено, али је, нажалост, припадник САЈ-а Зоран Булатовић недуго затим у њега испалио смртоносне хице. Тања истиче да је њен брат био надасве храбра и јака личност, велики вјерник и борац за правду, што га је очигледно и коштало живота. Он је био нека врста савременог витеза, достојанствен и доследан у својим ставовима и опредјељењима без обзира на тешку ситуацију. Вјеровао је у истину и да ако се он сам не бори за њу не може да функционише, што га је коштало живота. „Полицијска мафија” је то знала и зато су очајнички тражили особу која ће га уклонити и која ће преузети на себе сву одговорност како би они остали „чисти” рекла је Тања.
Она је навела да је Саша био свјестан да је стално под надзором и да му прислушкују телефон. Такође је избјегавао конфликте, јер је био свјестан своје ситуације и чињенице да би и најмања грешка могла скупо да га кошта. Убица му јесте био комшија, тврди Тања, али никавог сукоба са њим никад није имао. Убица је специјалац, који је стално носио пиштољ и често се могао срести или испред зграде или на степеништу. Имао је неку улогу надзорника, у сваком смислу, у окружењу гдје је становао. Како није било никаквог конфликта међу њима и с обзиром да га је убио без повода, сигурна сам да се ради о нарученом и намјештеном убиству тврди Тања. Осим убице, она за смрт свога брата криви људе из МУПа који су били на митингу под пуном опремом и с кацигама и добили батине у неравноправном окршају с голоруким народом. Сашина голгота почиње од референдума у Црној Гори када се он изјаснио као Србин. Тада остаје без посла у МУПу, потпуно бесправно и незаконито што је доказано и у судском процесу. Дакле, МУП га је од тада „узео на зуб”, а посебно људи с којима је тада имао вербалне конфликте (Речевић), и након догађаја с митинга гдје први Вељовићев помоћник случајно губи зубе под кацигом и пуном опремом што се није могло тако лако опростити, него је требало узети Сашин живот да би се потхранила њихова велика сујета.
Изгледа да нијесу могли поднијети такву срамоту, па су се светили прво покушајем убиства на митингу, затим свирепом тортуром над њим у бетоњерци, подмуклим гестом давања гаранције за његову животну сигурност, а онда подмуклим понижавањем да нема посла за њега у држави у којој је рођен и којој је доносио медаље као успјешни и талентовани спортиста. Ликвидирали су га управо пред почетак процеса у ком је требало да се објелодане имена особа које су га батинале у бетоњерци и када је коначно требало да се открије комплетна истина о том срамном чину. А сада се исти поступци без оправданог разлога константно одлажу казала је Тања, додајући како је жаласно да грађани Црне Горе живе у држави у којој се дешавају овакве ствари. Било би срамно за државу Црну Гору да послије свих злодјела и злочина над Сашом и његовом фамилијом остане нијема и да не буду кажњени прави виновници ових недјела. Сашина породица ће, уз помоћ адвоката, наставити његову борбу како би олош црногорског друштва изашла на свјетлост дана, била издвојена и на прави начин кажњена. Мислим да овако размишљају сви нормални и добронамјерни људи у Црној Гори да не треба гајити него истребљивати зло и зле људе у у друштву, истакла је тада Пејановићева.
Бранио слабије
Саша је, према наводима његове сестре, био јако друштвен и комуникативан и цијенио је праве људске вриједности без обзира на нацију, вјеру и политичко опредјељење.
Због тога су га људи и вољели. Увијек је био спреман да одбрани слабије, посебно у свом друштву. Многи су то злоупотребљавали и од многих таквих моћна власт је направила жалосне полтроне и убице зарад материјалне добити и других користи.
Подсјетимо се како је говорио Саша:
Извор: Ин4с