Испитни центар Црне Горе за ђаке деветог разреда припремио је тестове са недостацима – од њих 15 проблематична су три. То је за Побједу казала професорица разредне наставе мр Данијела Делибашић, која је и чланица невладиног удружења Просвјетна заједница. Директорица Испитног центра Драгана Дмитровић одговара да се због тајности материјала задаци не предтестирају, што носи ризик од потенцијалних непрецизности.
“Испитни центар је преузео тај ризик од евентуалних непрецизности у тесту, јер се на тај начин обезбјеђује тајност задатака, која би предтестирањем могла бити угрожена”, каже Дмитровић.
Према њеним ријечима, у ситуацијама када се појави спорни задатак, упутством за бодовање се дефинише вредновање тако да ученици не буду оштећени, што је, истиче Дмитровић, и међународна пракса у таквим ситуацијама.
Од кога се више очекује
Професорица Делибашић рекла је да се поставља питање да ли је допустиво да постоје недостаци у три од 15 задатака. Подсјећа да је Испитни центар имао годину да припреми тестове.
“Да ли то значи да више очекујемо од ученика него од оних који организују екстерну провјеру”, рекла је она.
Износећи детаље, наводи да су у разговору са колегама уочени проблеми у појединим задацима, било на самом тесту, било у упутствима за бодовање која се, такође, добијају од Испитног центра и по којим се бодују. Каже да шести задатак са овог теста има грешку у јединици мјере која је дата у задатку и која не одговара датим рјешењима.
“У упутству Испитни центар додаје напомену за овај задатак: за шести задатак се свим ученицима додјељује један бод због неодговарајуће јединице мјере на слици”, наводи она.
Проблематичан је, даље додаје професорица, и 12. задатак који је имао захтјев да се на основу табеларног приказа допуни стубасти дијаграм. Делибашић наводи да за овај задатак Упутство за бодовање предвиђа два рјешења иако у табели постоје јединствени резултати које треба унијети у дијаграм.
А у тесту четрнаести задатак је, како истиче професорица, обухватао и наставно градиво које до датума тестирања (6. април) по наставном плану није реализовано. Испитни центар за овај задатак у напомени је навео да због могућности да нијесу сви ученици усвојили исход израчунавање запремине купе, задатак се у цјелини признаје ако је тачно израчуната само запремина ваљка.
“Број бодова на задатку је 0 или 2. По упутству за бодовање се укупним бројем бодова за овај задатак -2 бода, односно исто бодује када је ученик урадио само први дио задатка и када је тачно урадио цијели задатак”, каже Делибашић.
Сугестије добродошле
Директорица Дмитровић рекла је за Побједу да је свака сугестија упућена Испитном центру од колега добродошла и да ће их радо прочитати и усвојити ради што бољег теста.
Подсјећа да тест за екстерну провјеру знања на крају III циклуса провјерава кључне дјелове програма. Каже да је програм који се провјеравао тестом у складу са редукованим програмом за предмет математика који је припремљен у Заводу за школство за ову специфичну наставну годину и са којим су наставници упознати.
“Задатке за тестове за основну школу пишу наставници и на тај начин се формира база ајтема, а за матурски и стручни испит предметне комисије које образује ДМК”, рекла је Дмитровић.
Делибашић подсјећа да је екстерна провјера знања на крају III циклуса основне школе за школску 2021/22. годину одржана од 5. до 7. априла 2022. године, односно непосредно након треће класификације.
“Овај тренд помјерања датума тестирања постоји годинама уназад и као посљедицу имамо проблем адекватне припреме ученика за екстерну провјеру непуних седам дана након завршеног класификационог периода”, рекла је она.
Поставља питања која је сврха екстерне провјере када свједочимо бројним нерегуларностима у њеној примјени, преиспитује ли се одговорност субјеката укључених у процес екстерне провјере и предузимају ли се мјере како би се лоша вишегодишња пракса прекинула.
“Користимо ли овако обимно тестирање за анализу постојећег стања у образовању, развоју стратегија и давању конкретних смјерница за ревидирање наставних програма? Шта учимо из овог истраживања када наставник практичар не добија повратну информацију о садржајима, типовима задатака у којима су ученици на нивоу Црне Горе имали више потешкоћа, у чему су били успјешни? Чему учимо дјецу и које вриједности промовишемо кроз показани непрофесионализам и недосљедности на екстерној провјери знања”, навела је она.
Извор: Побједа