„Ове године смо до 31. октобра приходовали седам милиона еура, а прошле преко 34 милиона, што је пад прихода од 80 одсто. Лани смо остварили добит од 15 милиона еура прије опорезивања, а ове године губитак ће бити најмање 10 милиона, уз остварене уштеде од 4,5 милиона, казао је Орландић
Пандемија коронавируса је драстично смањила физички обим промета на црногорским аеродромима, који су до почетка децембра остварили тек око петину прошлогодишњег промета путника.
Компанија Аеродроми Црне Горе (АЦГ), која је до сада била једна од најпрофитабилнијих државних фирми и увијек је пословала са значајним остатком добити, ове године биљежи и пад прихода од 80 одсто у односу на 2019, због чега се бори да задржи ликвидност. Најављују губитак од најмање 10 милиона еура због корина кризе.
Иако Монтенегро Аирлинес (МА) и сами значајно помажу, у АЦГ су мишљења да не треба гасити националну авиокомпанију.
“У години у којој смо остали готово без саобраћаја, подаци за ову годину говоре о озбиљним проблемима не само за наше привредно друштво него на цијелу привреду Црне Горе. Забиљежен је пад у броју превезних путника од 80 одсто, а у броју ротација мањи и износи 64 одсто. Ове године смо до 31. октобра приходовали седам милиона еура, а прошле преко 34 милиона еура, што је пад прихода од 80 одсто. Прошле године, остварили смо добит од 15 милиона еура прије опорезивања, а ове године губитак ће бити најмање 10 милиона еура, уз остварене уштеде од 4,5 милиона еура. Овакво пословање је и очекивано имајући у виду околности на које нисмо могли утицати, јер је ово незапамћено урушавање авиоиндустрије. Слична је ситуација и са регионалним и европским аеродромима”, изјавио је директор Аеродрома, Данило Орландић у интервјуу “Вијестима”.
У менаџменту АЦГ очекују да ће се већ наредне године прилике значајно поправити постепеним опоравком индустрије путовања и авио-саобраћаја у Европи и свијету.
“Оно што ми ипак улива оптимизам јесте чињеница којом нас аналитичари из ове области све чешће храбре, а то је да је година дана у ваздушном саобраћају оно што је у свим другим бизнисима период од 10 година. Нема привредне гране у којој се ствари толико брзо дешавају, у којој су промјене толико интензивне као у авиоиндустрији. Сваких 5 година ваздушни саобраћај се корјенито мијења. Пандемија коронавирусом изазвала је незапамћену кризу, која је у значајној мјери погодила авиоиндустрију, али се надам да ће ова специфична грана бити једна од оних која ће се најбрже опоравити и да ћемо од марта наредне године ипак свједочити озбиљнијем опоравку”, додао је Орландић.
Он је одговорио да су, у односу на прошлу годину коју су АЦГ завршили са преко 2,6 милиона путника, ове године због пандемије, до краја новембра опслужили свега 510.234 путника и 5.130 авиона.
Аеродром Подгорица
фото: Борис Пејовић
“Оперативне службе Аеродрома Подгорица су опслужиле 2.898 авиона ове године, а прошле 6.983, док је број путника био 323.647 ове године, а прошле 1.216.918. Оперативне службе Аеродрома Тиват су опслужиле 2.232 авиона ове године, а прошле 6.882, док је број путника био 186.592 ове године, а прошле 1.343.808 путника”, прецизирао је Орландић.
Колико је сада активних дестинација за које се може летјети са црногорских аеродрома и колико је то смањење у односу на упоредни период лани? Колико се од тог смањења броја активних дестинација односи на нискобуџетне превознике, колико на Монтенегро Аирлинес, а колико на остале легацy превознике?
Свједочимо периоду када су многе авиолиније отказане, готово у посљедњем тренутку. Ту се ништа не може урадити јер динамику летова диктира епидемиолошка ситуација у земљама. Према посљедњим најавама у другој половини децембра поново се враћају Wизз аир, Рyанаир и Аустриан аирлинес. Како сада стоје ствари, пред новогодишње празнике Подгорица ће бити повезана са Бриселом, Лондоном, Дортмундом, Минхеном, Цирихом, Бечом, Франкфуртом. Кијев је нова линија у зимском реду летјења и по ријечима њихове управе, засад су пуњења тих авиона изнад очекивања. Најфрекфентнија линија националног авиопревозника је Подгорица – Београд, а у фебруару би такође требало да се активира линија са Будимпештом (Wизз аир) и Луксембургом (Луxаир). Авиони Туркисх аирлинеса на релацији Подгорица-Истанбул такође су солидно попуњени и убрзо уводе допунске летове тако да ће саобраћати свакодневно.
Авион
фото: Схуттерстоцк
Све наведено може да се промијени преко ноћи, а из ове несталне околности учимо да подносимо на најфлексибилнији начин, не одустајући од одржавања редовних контаката са свим авиопревозницима са којима смо у протекле три године изградили изузетно квалитетан однос. Рецимо, прошле године Подгорица је била повезана са 42 дестинације, а Тиват у сезони са чак 51. Поносни смо што смо у посљедње три године отворили чак 35 нових линија. Успоставили смо сарадњу са најбољом европском авиокомпанијом Луфтханзом, која је Црну Гору повезала са Франкфуртом и Минхеном. Прошле године је отворена и линија са Болоњом, а почетком ове уведене су двије нове руте Рyанаира из Подгорице за Даблин и Краков, које су требале да буду цјелогодишње. У 2020. требало је да реализујемо и линије ка Вроцлаву, Познању, Загребу, Манчестеру, Тел Авиву, Лондону преко Бритисх Аирwаyса. Нажалост, новонастала ситуција није дозволила реализацију поменутих летова, али постигнути договори могу бити добра основа за будући период када се ствари врате у нормалу.
Да ли је АЦГ, с обзиром на изузетно мали број дневних летова на Аеродрому Тиват у овом периоду, размишљао да такву ситуацију искористи за озбиљне радове да обнови дотрајале капацитете те ваздушне луке, односно интервенције на старој терминалној згради и евентуално, полетно-слетној стази ? Ако да – о којим инвестицијама је ријеч и када би оне могле да почну, односно да се заврше?
Аеродром у Тивту свакако у будућности треба да унаприједи своју инфраструктуру, на начин како смо то урадили са Терминалом 2. Тај пројекат је промијенио начин услуге, обезбиједио додатни комфор, а половину уложеног новца исплатио за три мјесеца рада прошле године.
Аеродром Тиват
фото: Синиша Луковић
Пројекат на коме смо такође предано радили јесте омогућавање ноћног слијетања на Аеродрому Тиват, за које сад већ можемо рећи да је ипак могуће. Међутим, година у којој је буквално стао авио-собраћај, а Црна Гра остала и без љетње туристичке сезоне, не даје нам вјетар у леђа да у овом тренутку улажемо средства у велике пројекте. Примарно је да одржимо ликвидност, а као што сам већ рекао, авиоиндустрија се опоравља много прије свих привредних грана, па се надамо да ће врло брзо бити простора и за поменута улагања. Подсјетићу да су у плану и реновирања ВИП салона на оба аеродрома за шта смо већ завршили идејне пројекте, укупне вриједности око миллион еура.
Имајући у виду искуство са корона кризом, посебно у периоду након почетка ИАТА зимске сезоне летјења, сматрате ли оправданим даље велико улагање у субвенционисање лоw цост компанија да лете са наших аеродрома или да се тај новац евентуално преусмјери на МА са обавезом да он повећа број дестинација за које саобраћа?
У свакој прилици истичем улогу коју за авиосаобраћај Црне Горе има национални авиопревозник, а улога Монтенегро Аирлинеса додатно се потврдила и у овој тешкој ситуацији. Међутим, доласком лоw цост компанија заувијек је промијењен начин и рекао бих, опсег путовања, како у Црној Гори, тако и у цијелом свијету. Одлука Владе да отворимо своје парче неба за Рyанаир, Wиззаир, ЕасyЈет и друге нискобуџетне партнере била је једна од најбољих, јер је црногорски туризам значајно узнапредовао након доласка ових превозника. Ништа мање вриједна није чињеница да путовања за наше грађане тада престају да буду привилегија, што се временом итекако одражава на развој, напредак и сазријевање једног друштва.
Црна Гора још нема добро развијену путну, поморску и жељезничку инфраструктуру, зато је авиосаобраћај наша највећа транспортна шанса. Све што је повезано са овом саобраћајном граном треба чувати и унапређивати, никако кидати гране на којима почива гро црногорског туризма, односно привреде. Имајући то у виду, АЦГ су и до сада на разне начине помагали Монтенегро Аирлинесу, имајући увијек у виду њихов веома комплексан положај у привреди наше земље. Захтјеван – свакако, али и неопходан ако намјеравамо да будемо сигурна цјелогодишња дестинација и ако се озбиљно припремамо за будуће околности попут ових са ковидом-19.
О тестирању за путнике
Хоће ли АЦГ, и ако да – када, увести могућност брзог тестирања на ковид за одлазеће путнике са црногорских аеродрома?
Државе чланице Евопске уније још нису усвојиле заједничку транспортну политику за вријеме корона кризе која би подразумијевала обавезујуће брзо тестирања на ковид за одлазеће путнике, која би била основ и за наше слично поступање као земље кандидата. Уколико се то ипак деси у наредном периоду, и ако нас држава на то обавеже, АЦГ ће и ту услугу организовати
Vijesti