„Као што кошута тражи потоке, тако душа моја Тебе тражи Боже“. (Пс.42,1).
Пише: Валентина Оташевић
Како је Берански крај и Полимље познато по културно-историјским споменицима тако су и Васојевићи надалеко чувени по чојству и очувању духовног наслеђа и идентитета.
У селу Буче о томе свједочи задужбина протојереја Јосифа Бојовића који је свом роду и народу после првог свјетског рата саградио и оставио у наслеђе Цркву Светог Архангела Михаила и школу као нераскидиву спону образовања и вјере која оплемјењује човјеков ум и душу.
На благим планинским ланцима, испод планина Турје и Коњско а између ријеке Лим и ушћа ријеке Бистрице налази се село Буче.
Тежак живот и ускраћивање вјерске слободе за вријеме Османске окупације био је и за бучичане. Како нису имали Свето мјесто на својој парохији ради молитве и богослужења, свештеници су били приморани да своје вјерске обреде спроводе по својим и домовима својих парохијана. Иако им је најближи Храм био Манастир Ђурђеви Ступови, у то вријеме је чак и та мала раздаљина причињавала велике потешкоће за бучичане.
Коначно ослобођење од турског ропства представљало је слободу, уједно како народну тако и вјерску.
Призван на подвиг служења Богу и свом роду, прота Јосиф Бојовић почиње изградњу Цркве Божије 1926.г. Храм је саграђен 1928.г. а освећење је обављено 1929. године
По благослову надлежног архијереја, прота Бојовић Цркву посвећује Светом Архангелу Михаилу кога сви Васојевићи прослављају као крсну славу.
У вријеме сабора другог дана Васкрса, у организацији проте Јосифа Бојовића уприличено је славље у порти Храма, а како се мјесно гробље налази у истој, народ га је питао:
„ Шта ћемо Оче, што је ту гробље?“ На шта им је прота Бојовић одговорио:
„Пјевајте и веселите се, и наши покојни пјевају уз нас и славе Васкрсење Господње.“
У периоду после другог свјетског рата, Храм је духо био разрушен и запуштен, све до деведесетих година прошлог вијека када је рестауриран захваљујући руководству Митрополита црногорско-приморског Амфилохија и пароха беранског господина Драгана Ристића, као и мјештана села Буче који су посвећени Светој вјери и Цркви, уложивши много љубави и труда у обнови овог светог Храма.
Свештеник Ненад Бубања након рукоположења постављен је на мјесто пароха бучичког, након чега се после скоро цијелог вијека успоставило редовно богослужење у Храму Светог Архангела Михаила.
Октобра 2019.г. потомство проте Бојовића организовало је помен проти Јосифу Бојовићу у Храму Светог Архангела Михаила. Помен је служио епископ будимљанско-никшићки Јоаникије са свештенством и монаштвом архијерејског намјесништва беранског. Говор захвалности у име потомства проте Бојовића одржао је Драгољуб Бојовић, који је одао поштовање Црквеном одбору села Буче и надлежном свештенику Оцу Ненаду Бубањи на уређењу споменика проте Јосифа Бојовића.
Вођени дјелима својих предака трудимо се да их будемо достојни, да будемо доброчинитељи који у очувању православне вјере и културне баштине, видимо опстанак свог идентитета.
Шта смо ми и ко смо, ако нема наших светиња.