МЈЕРЕ ЗАКАСНИЛЕ
Јефтинији хљеб, а скупље гориво, то је свакодневица свих нас. Аналитичари поручују да се с том мјером закаснило, јер су посланци који су јуче изгласали измјене закона о ПДВ-у морали о томе да мисле онда када су цијене почеле да расту. Грађани разочарани.
То што су народни посланици притиснули тастер и изгласали укидање пореза на хљеб, и што ће значити да ћемо векну хљеба плаћати пет центи мање, грађане је више наљутило него обрадовало.
Да су цијене отишле у небо примјера је много. Не тако давно за паковање од 10 јаја давали смо 1,20, а данас кошта и еуро скупље.
Проблем је што се и са пуним новчаником данас тргује готово дупло мање него прошле године.
„Коме значи пет центи на хљеб, то никоме ништа не значи, нека смање мало путовања, возне паркове, запошљавања стрини, ујни, тетки на државни буџет и онда ћемо имати пара да живимо нормално“
„На овој скупоћи нам то ништа не значи ни 5 ни 10 центи, спрдају се с народом. Пет центи то није нормално.
Само нека кажу колике су њихове плате и колико кошта њихов доручак као нечија пензија
„Мизерија шта друго да причам за мизерију, нек размисле мало од чега живи овај народ, зато су плаћени и зато смо их изабрали. Тих пет центи нама не значи, што се тиче хлеба, али би могли да виде цијене осталих намирница, брашна“
„Залуд су плате веће кад су нам цијене дупло веће него што су биле, примјера је много. Не тако давно за паковање од 10 јаја давали смо 1,20 док данас кошта чак еуро више“
Ипак свака одлука која се односи на бољи стандард грађана је добра, али је морала стићи раније, оцјењује економски аналитичар Миро Мулешковић.
„Оваква мјера је требало да се донесе у априлу кад смо осјетили да креће криза, кад смо осјетили да долази до великог раста цијена. Јесте добра мјера, али према мом мишљењу мало закасњела мјера“, каже Мулешковић.
Но расту цијена намирница све су прилике не назире се крај. Наиме, најава раста цијене горива од 18 центи брине прехрамбене произвођаче, јер може изазвати нови талас поскупљења.
Омер Вуковић из Удружења малих прехрамбених произвођача каже да тешко може Влада нешто да уради, једино да покуша да направи робне резерве за одређене артикле.
„Другачије ништа не видимо. Највише би Влада могла да уради по питању туристичке сезоне, требало би нова дестинација с обзиром да су отпали гости из Русије и Украјине“, каже Вуковић.
У цијелој причи Влада не би смјела заборавити оне које криза највише погађа.
„Доносиоци одлука морају да више размишљају о социјалним давањима, социјално угроженима пензионерима и незапосленима, јер су то категорије које највише трпе, јер они нијесу добили повећање пензија нијесу добили социјалних давања и они највише трпе раст цијена“, каже Мулешковић.
А без превеликих очекивања нема ни разочарања, каже она стара, а у истом стилу је и порука из парламента:
„Грађани Црне Горе биће хлеба, ‘оће ли бити за љекове, ‘оће ли за напредак Црне Горе. Неће грађани Црне Горе“, каже посланик Бранко Радуловић.
RTCG