„Трајни мир и стабилност су потребе држава Западног Балкана и неопходни услови за економски прогрес. То је и суштина Отвореног Балкана – договор о трајном миру, који води ка економском прогресу и сигурном чланству у Европској унији“, тврди Јоковић
Пише: Владимир Јоковић, потпредсједник Владе Црне Горе
У мноштву коментара регионалне иницијативе Отворени Балкан које смо до сада могли да чујемо у Црној Гори, мало је било оних који су се темељили на информисаности о томе шта та иницијатива реално значи. Нјени критичари су углавном користили неутемељене политичке аргументе како би указали на “опасности” које она носи. У нашим, овдашњим расправама махом је изостајао рационални приступ у сагледавању њених добрих и лоших страна.
Мој став је да о свим питањима која се тичу будућности Црне Горе треба наступати озбиљно, одговорно и рационално. И моја теза је да уколико примијенимо такав приступ у погледу домета ове регионалне иницијативе интерес Црне Горе јесте да што прије приступимо Отвореном Балкану. То посебно вриједи уколико ову иницијативу посматрамо из угла предузетништва и даљег побољшања економских перформанси појединаца и група у нашем друштву.
Отворени Балкан чини мрежа уговора које су потписали представници Албаније, Сјеверне Македоније и Србије, која за циљ има успостављање јединственог тржишта на територији ове три државе. Од момента када је иницирана ова идеја, представници све три државе оснивача у континуитету су позивали и друге државе Западног Балкана да јој приступе, са циљем да се покаже да на овом простору и сами умијемо да покрећемо процесе који воде ка заједничком прогресу.
Стварање јединственог тржишта значи укидање свих баријера у односу на промет или кретање људи, роба, капитала и услуга. Очигледна добит Црне Горе и свих других у односу на ову слободу је инсистирање на практичном јачању конкуренције у појединачним државама и на читавом простору Западног Балкана. Снажење конкуренције значи већу компетитивност унутар самих држава учесница и генерално на читавом простору који покрива Отворени Балкан.
Управо је то један од кључних разлога због којих су највиши званичници Европске уније и САД подржали ову регионалну иницијативу. Политика и правила конкуренције су у темељу тржишне економије и у САД и у ЕУ и њихов је став да наше усмјерење ка јачању конкуренције и компетитивности приближава државе Западног Балкана оним идеалима и вриједностима на којима почива процес интегрисања европских народа и држава у Европску унију.
Теза је јасна – Отворени Балкан је компатибилан сą процесом приступања држава Западног Балкана Европској унији. Порука наших западних партнера је недвосмислена – покажимо прво да се сналазимо у процесу стварања јединственог тржишта Западног Балкана које чини нешто мање од 20 милиона људи да бисмо приступили и лакше се снашли на јединственом тржишту Европске уније које чини око 500 милиона људи.
Та порука једнако вриједи и за оне државе које чини већи број становника и за оне које су по броју становника мање. Сви у јединственом тржишту могу да пронађу своје шансе. Да је то заиста тако управо потврђује процес европских интеграција који је у суштини започет 1957. године стварањем Европске економске заједнице. Ту заједницу нису чиниле само веће државе попут Нјемачке и Француске, него и мање државе попут Белгије и Луксембурга.
Искуство је потврдило да су све те државе имале огромне користи од иницирања економске заједнице, као што је сваком рационалном посматрачу и аналитичару јасно да Отворени Балкан није иницијатива у којој ће неки сигурно добити, а неки сигурно изгубити. Отворени Балкан је прича у којој свако може да буде у плусу и која када се тиче Црне Горе добро налијеже на предузетнички дух који је, супротно предрасудама о лијеним Црногорцима, код нас заправо веома развијен и по којем нас препознају сви који нас мало боље упознају.
Срце Отвореног Балкана је економија и премрежавање овога простора утицајима и идејама појединаца и група на ширем, функционалном тржишном простору. Свака држава наставља суверено да одлучује о сопственом законодавству, о спољној политици и другим политикама. Све државе ће у смислу својих надлежности и свог суверенитета сачувати све оно што као државе имају и мимо учествовања у овој иницијативи. Најјасније речено – од Отвореног Балкана и ми у Црној Гори можемо имати велике економске добити, а никакву штету.
Додатна вриједност регионалне иницијативе Отворени Балкан тиче се могућег смањења сивог тржишта у различитим пољима. Слобода кретања људи, роба, капитала и услуга значи и лакше формализовање могућности да особа која је из једне државе нађе посао у другој држави. То онда значи даље смањивање сивог тржишта радне снаге, што у јеку туристичке сезоне, а и иначе у Црној Гори у дужем периоду јесте био проблем који није рјешаван. То је само један у мноштву могућих примјера како Отворени Балкан отвара шансе за поправке и напредовање свих држава појединачно.
Коначно – слободно тржиште и повезивање држава и друштава слободним тржиштем доприноси учвршћивању стабилности и мира. Најбољи такав примјер је управо Европска унија која је тржишним повезивањем почела да се развија на рушевинама Другог свјетског рата. Нестабилном Балкану је потребно слично. Француски аутор Бастија је у 19. вијеку тврдио следеће: “Ако роба не прелази границе, војници ће”. То је велика порука заговарања слободе тржишта која у основи води ка трајном миру.
Трајни мир и стабилност су потребе држава Западног Балкана и неопходни услови за економски прогрес. То је и суштина Отвореног Балкана – договор о трајном миру, који води ка економском прогресу и сигурном чланству у Европској унији. Црна Гора не би требало да остане ван процеса који има овако дефинисане циљеве. Наш је интерес да приступимо Отвореном Балкану и да допринесемо његовом даљем развоју.
Извор: Борба