„Стварни мир не огледа се у престанку тензија већ у присуству правде.“ Мартин Лутер Кинг
Гдје је правда у земљи која је у миру, дошла до смјене диктаторске власти. Гдје је, да по правди буде за оне који нас хушкају, једни на друге? Је ли ово вријеме мира или вријеме одсуства правде. Јер правде нема па нам и мир недостаје.
Пар дана смо се радовали, некако се нисмо дијелили, није нам било до нетрпељивости. Можда је то и због успјеха оне дјевојке из Клине која живи на Цетињу. Можда нам је она показала да смо једно и да једни без других не можемо. А то само једнима не одговара, само једној организацији и само људима блиских тој организацији, можда боље рећи тој криминалној организацији, у виду партије. Мир не одговара само ДПС-у и његовом вођи Милу Ђукановићу.
А када се и наслути мир, „војници“ ДПС-а по команди из партије, испливају из мутних вода страначког дна, да свађају и сију сјеме зла међу овај народ. Па разни појединци блиски тој партији почну кројити судбину ове државе. Тако је дотични Радомир Марјановић из Андријевице у жељи да брани господара од стихова, повриједио и дијете. Није се ни покајао већ је у маниру у својих господара оптужио за то српски национализам. А за узврат је његова партија стала у његову одбрану. Јер ни глава дјечија, за њих није скупа цијена. Свако ко мисли да то није урађено по директиви из неких центара бивше власти, грдно се вара. То је игра у која има само један циљ, не дати овој држави мира, док се не смисли начин да поново се у седло врате.
Затим је стигла и пријетња од НВО организације ЦПЦ, њихов истакнути члан и још један војник ДПС-а загрмио је, охрабрен из подземља оних који су га и основали, неће бити устоличења на Цетињу. Пријетећи и ширећи и даље мржњу, са све иконом Христа у рукама, владика, како сам себе назва, Борис Бојовић своје инструкције спроведе у дјело, покушавајући да наруши и оно мало мира што га имаше ова држава. А онда се ко на траци почеше јављати разне НВО организације, којим руководи, управља и манипулише онај исти ДПС. И сви они бране да се у манастиру Српске православне цркве, који је сједиште Митрополије Црногорско-приморске, устоличи Митрополит, који се на том мјесту постављао вјековима у назад, логике нема али и мир нам недостаје.
И није ту крај, ДПС има много војника, само не носе сви исти лого, али господар је исти. Тако Драгиња доби инструкције да руши министарку Весну Братић. И свјесна је Драгиња да она нема ту моћ да неког смијени, али је то не спречава да у корист господара и тензија, напада и празном пушком пријети, и нека је, безопасна је и она и њена партија, сателит ДПС-а.
Него гдје је правде за све оне који трпе овакве испаде. Док војници ДПС-а роваре по Црној Гори, недостаје правде, јер само јако присуство правде може овакве људске величине, који од партије не виде нос, довести у ред. А риба од главе смрди, каже наш народ. Зато и на главу треба ударити, похапсити високе функционере ДПС-а, са све Милом Ђукановићем, и отпочети ону главну борбу против криминала. Увести правду је лако само храбрости теба. Правда треба да закуца на свака врата у Црној Гори па и на она која су ову земљу завила у црно, ових 30 прошлих година.
Да је до мене и до правде ОКГ ДПС не би ни постојала.