фото: Твитер-МУП
Црногорски држављанин који се исељава из Црне Горе да би се настанио у другој држави, са намјером да у њој стално живи, биће у обавези да одјави пребивалиште у нашој земљи.
То се наводи у Информацији о планираним измјенама Закона о регистрима пребивалишта и боравишта коју је Влада усвојила на данашњој сједници. Из МУП-а истичу да је то крунски пропис за уређење бирачког списка.
Из Владе су саопштили да су том Информацијом презентовани кључни налази који проистичу из анализе законодавног оквира, а који имају за крајњи циљ уређење бирачког списка и враћање повјерења грађана у бирачки процес.
“Тим поводом, Министарство унутрашњих послова сачинило је Нацрт закона о измјенама и допунама Закона о регистрима пребивалишта и боравишта који ће бити упућен на јавну расправу. Истиче се да је до предложених измјена и допуна Закона довела чињеница да само уређено пребивалиште значи тачан и прецизан бирачки списак. Наиме, Уставом Црне Горе, чланом 45, прописано је да право да бира и да буде биран има држављанин Црне Горе који је навршио 18 година живота и има најмање двије године пребивалишта у Црној Гори”, нагласили су у Влади.
Како додају, као један од кључних проблема који је и извор неповјерења у сам бирачки процес констатована је чињеница да бирачко право користе црногорски држављани који у суштини имају фиктивно пребивалиште тј. пријављено и никад одјављено пребивалиште у Црној Гори, а де фацто живе, привређују, односно настањени су у иностранству са намјером да управо тамо и остану, као и да они немају обавезу да одјаве пребивалиште, већ је то остављено као могућност прописана Законом о регистрима пребивалишта и боравишта.
“Министарство унутрашњих послова је формирало радну групу за израду измјена и допуна овог закона и приступило изради самог акта којим је могућност одјаве пребивалишта измијењена у обавезу. Такође, како би се створило једно одрживо рјешење, те заокружила ова законодавна цјелина, предложене су и друге интервенције на текст важећег Закона”, нагласили су у Влади.
У Информацији се наводи и да је Нацртом закона прописана могућност да Министарство унутрашњих послова од полиције затражи теренску провјеру тачности поменутих адреса.
“И овдје су узете у обзир све варијабле и нашле су мјеста у тексту Нацрта закона. Ово би се могло дефинисати као начин којим ће се доћи до циља који је изложен у оквиру горе наведеног. И на крају, читав овај процес је предвиђено да се заврши на један од два начина – један је да се заиста потврди да лице живи на адреси коју је навело као мјесто пребивалишта у пријави, а други сценарио води до одјаве пребивалишта по службеној дужности од стране Министарства унутрашњих послова.
Наиме, на захтјев за провјеру адресе пребивалишта коју подноси државни орган, орган државне управе, орган локалне самоуправе, односно локалне управе, као и другог правног и физичког лица које има правни
интерес, Министарство ће по службеној дужности донијети рјешење о одјави пребивалишта, ако се теренском провјером утврди да црногорски држављанин стварно не живи на пријављеној адреси”, додаје се.
Такође, како би се нова обавеза одјаве пребивалишта материјализовала и доиста стварала посљедице предвиђено је истовјетно поступање Министарства као у претходном случају када се провјером пребивалишта утврди да се црногорски држављанин иселио у другу државу, у којој има стално пребивалиште, а није одјавио пребивалиште на начин прописан овим законом.
“Напомињемо и подвлачимо да, ни на који начин циљ МУП-а није да брисањем из регистра пребивалишта, било коме одузме било какво право, већ да се једноставно утврди чињенично стање тј. утврди тачан број црногорских грађана који у Црној Гори имају своје пребивалиште. Ово пребивалиште у трајању од двије године плус пунољетство дају нам тачан број грађана који имају бирачко право у Црној Гори сагласно Уставу Црне Горе. Полазећи од премисе да само уређено пребивалиште значи и уређен бирачки списак, а након спровођења поменуте анализе, као једино одрживо, на закону засновано рјешење наметнуло се горе наведено”, закључује се у Информацији.
Извор: ЦдМ