Рудовић потврдио да је бенефицирани радни стаж био један од предлога новинарских удружења и синдиката и да је постао дио нацрта Медијске стратегије. Психолог Милош Булатовић каже да се код новинара могу јављати страхови, стрес, сагоријевање на послу, посттрауматски стрес синдром..
Бенефицирани радни стаж за новинаре, који запослени у медијима у Црној Гори и у региону очекују деценијама, нашао се у Нацрту медијске стратегије који је завршен и послат на анализу Савјету Европе, пишу Вијести.
Ускоро се очекује и јавна расправа о овом важном документу, који треба да пружи одговоре на стање у медијима у периоду од ове до 2026. године.
Вршилац дужности директора Директората за медије у Министарству јавне управе, дигиталног друштва и медија Неђељко Рудовић потврдио је “Вијестима” да је бенефицирани радни стаж био један од предлога новинарских удружења и синдиката и да је постао дио нацрта Медијске стратегије.
Он сматра да је овај предлог оправдан и појаснио да се чека мишљење Савјета Европе о Медијској стратегији, након чега ће услиједити и јавна расправа.
Правилник о утврђивању радних мјеста, односно послова на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем и о поступку и начину за њихово утврђивање, посљедњи пут мијењан је 2013. године. Према правилнику, право на бенефицирани радни стаж има дио запослених у рудницима, црној металургији, шумарству, поморској бродоградњи, саобраћају, ватрогасци, радиолози и доктори и техничари запослени у хитној помоћи, балетски играчи, оперски пјевачи…
Друштво професионалних новинара (ДНП), које је члан Радне групе за израду медијске стратегије, тражило је бенефицирани радни стаж за новинаре јер се, како наводе, они раде раде двоструко више и свакодневно, викендом, по киши, болесни, током државних празника, одмора, извјештавају са протеста, ратишта, епидемија, истражују корупцију, пишу о убиствима иИ пословима чланова организованог криминала…
ДНП наводи да репортери немају радно вријеме и да су услови рада и специфичности професије посебно изражени код новинара дневних редакција, а да је проблем додатно повећан настанком онлајн медија, те да су изложени свакодневном притиску који доводи до стреса и синдрома изгоријевања на послу.