Постојећа нормативна рјешења нису у потпуности прилагођена развоју електронских услуга, због чега је урађена детаљна анализа правног оквира за 21 приоритетну услугу, са аспекта општих прописа који су кључни за развој дигитализације, као и посебних прописа којима се ближе уређује пружање ових услуга, а све у циљу убрзавања процеса дигиталне трансформације, саопштено је из Министарства јавне управе дигиталног друштва и медија.
Урађена је, како истичу, детаљна анализа правног оквира за 21 приоритетну услугу у процесу дигиталне трансформације, којом су идентификовани изазови када је ријеч о дигиталној зрелости и усаглашености са Стратегијом дигиталне трансфирмације, а која је дала и конкрентне смјернице и препоруке за унапређење политика.
Из Министарства јавне управе, дигитаног друштва и медија појаснили су да је за успјешну дигиталну трансформацију, кроз развој електронских услуга високог нивоа софистицираности, неопходно, прије свега, створити правни основ у законској регулативи.
“Како постојећа нормативна рјешења нијесу сва у потпуности прилагођења развоју електронских услуга, било да су у питању стварне препреке, сложене административне процедуре, или најчешће рестиктивно тумачење закона, указала се потреба за детаљном анализом правног оквира за 21 приоритетну услугу у процесу дигиталне трансформације. Анализа правног оквира за развој електронских услуга усвојена је на сједници Владе са циљем будућих унапређења појединачних прописа, а у сврси даљег развоја електронских сервиса и омогућавања грађанима једноставније комуникације са јавном управом и остварирање права без чекања на шалтерима институција. Већ сада су направљени искораци у овој области, па тако усвајањем Предлога закона о електронском документу, и надамо се његовим усвајањем у Скупштини, допринијећемо убрзању дигиталне трансформације, афирмацији коришћења електронског документа, дигиталног потписа и електронског печата у јавној управи и привреди”, казала је министарка јавне управе, дигиталног друштва и медија Тамара Срзентић.
Министарство јавне управе, дигиталног друштва и медија је у сарадњи са осталим министарствима обухватило списак приоритетних услуга чијом би се реализацијом убрзала дигитална трансформација и грађанима омогућила једноставнија комуникација, за чим се посебно указала потреба током пандемије Ковид-19.
Из Министарства су казали да је анализом обухваћена 21 приоритетна услуга, а то су, између осталих, захтјев за издавање личне карте и пасоша, подношење захтјева за издавање, обнављање возачке дозволе, пријава за регистрацију возила, електронска пријава и одјава запослених, електронски сервис у области планирања простора, накнада за рођење дјетета, еДјечији додатак, пријава за обављање угоститељске дјелатности и издавање рјешења и друге услуге.
Тиме су, како је појашњено, осим општих прописа, анализирано је и 166 додатних прописа (56 закона, 87 подзаконских аката и 23 друга акта) којим су регулисане појединачне услуге, идентификоване сметње, односно баријере за дигитализацију услуга и дате препоруке за њихово превазилажење, са аспекта општих прописа који су кључни за развој дигитализације, као и посебних прописа којима се ближе уређује пружање ових услуга.
Процјена правног оквира за дигитално управљање кроз Анализу правног оквира за развоја електронских услуга, спроведена је у оквиру пројекта „Е-услуге и дигитална инфраструктура као одговор на Ковид-19” који финансира Европска унија, а спроводи Програм Уједињених нација за развоја (УНДП) у сарадњи са Министарством јавне управе, дигиталног друштва и медија.
Извор: ртцг