Министар финансија и потпредсједник Српске напредне странке Синиша Мали реаговао је данас на написе у појединим медијима у којима се наводи да се Србија убрзано додатно задужује објашњењем да је Србија земља која има ниво јавног дуга далеко испод просјека Европске уније, која у 2022. години биљежи задужење од чак 87,8 одсто БДП-а.
„Српски јавни дуг у овом тренутку износи 54,8 одсто, што је убедљиво најбољи резултат у региону. Србија је земља која и у овој тешкој години остварује раст БДП-а, и то 4,3 одсто у првом кварталу и 3,9 одсто у другом кварталу, а ово је само наставак раста од 6,4 одсто, кумулативно, из претходне двије године, што нас је пласирало на врх европске листе јер смо означени као најбрже растућа економија у Европи. Србија је и једина земља у региону која у првих седам мјесеци ове године бележи буџетски суфицит“, рекао је Мали.
Он је даље истакао да је Србија земља која је ниво незапослености спустила на 8,9 одсто што је најнижа стопа у историји и свакако је један од највећих економских успјеха јер је Србија, како је рекао, у 2012. години биљежила стопу незапослености од 25,9 одсто.
„То значи да је сваки четврти грађанин ове земље био без посла, али је сада значајније то да је Србија земља у којој је опозиција у тешкој депресији од ових бројки иако би задатак сваког ко жели да управља овом земљом морао бити баш то – привредни раст, смањење незапослености, одговорна економска политика“, поручио је Мали одговарајући на критике.
Он је додао да, ипак, разумије зашто се критичари служе празним критикама. Зато ће, како је рекао, још једном објаснити зашто неће дозволити да се истопе економски резултати тешком муком постигнути.
„Кредит добијен од Уједињених Арапских Емирата намијењен је отплати обавеза које доспијевају, што значи да се на тај начин не подиже јавни дуг“, рекао је Мали.
Како је додао, највећи износ обавеза доспијева у јануару, априлу и јулу 2023. године, када је потребно обезбиједити средства у износу од око 2,6 милијарди еура, што је дио укупних обавеза које доспијевају те године.
„Као одговорни домаћини, истиче Мали, а узимајући у обзир непревидиво и нестабилно тржиште, раст каматних стопа на свјетском тржишту и неизвјесност наставка кризе наредне године, наш циљ је да благовремено обезбиједимо неопходна средства, одржимо ликвидност нашег рачуна и спремни уђемо у једну од најтежих година посљедњих деценија уз већ обезбијеђено најповољније финансирање. Заиста, срам нас било“, ироничан је Мали.
Даље, како је навео, економски зналци који се баве овом темом, знаће да разумију податак да је просјечна пондерисана стопа на укупни јавни дуг Србије на крају јула 2022. године износила 2,43 одсто.
Нјима Мали поручује да би било лијепо да освјеже своје информације о тренутним цијенама задуживања.
Констатујући да је ових дана и ММФ проблем те да се критике крећу на релацији „зашто нисмо-јесмо узели кредит“, Мали је рекао да је Србија са ММФ-ом одувијк имала и има добру сарадњу јер су били су уз Србију у вријеме веома тешког периода фискалне консолидације и уз њихову подршку, како је рекао, смо успјели да ојачамо јавне финансије, успјели да сачувамо јавни дуг, пружимо подршку привреди, одржимо раст економије.