Од изгласавања неповјерења Влади премијера Здравка Кривокапића, почетком фебруара, трају преговори о формирању нове владе Црне Горе
Иако је лидер Грађанског покрета УРА и актуелни потпредсједник Владе Дритан Абазовић крајем прошле године казао да очекује да ће се предсједник Црне Горе Мило Ђукановић повући са мјеста предсједника ДПС-а, чини се да од тога нема ништа.
“Он одлази, да ли ће да оде у првом кварталу наредне године или касније то је мање битно. Многе партије су промијениле руководство, ја сам сигуран да ће и ДПС то урадити. Ако они мисле да треба држимо тензију и идемо у даљу поларизацију, мислим да се то неће десити”, рекао је раније Абазовић.
С друге стране, анализирајући актуелна дешавања око парламентарне кризе, Ђукановићеву улогу у њој као и изјаве челних људи ДПС, Ђукановић за сада нема намјеру да се повлачи.
Од изгласавања неповјерења Влади премијера Здравка Кривокапића, почетком фебруара, трају преговори о формирању нове владе Црне Горе. Тренутно су на столу двије опције. Мањинска влада за коју су залаже Грађански покрет УРА и техничка влада, коју преферира Демократски фронт и Демократска Црна Гора. За сада још увијек нема конкретног одговора из Социјалистичке народне партије.
Иако су из ДПС-а синоћ предложили да се, због украјинске кризе, умјесто мањинске, формира политичка влада, то би значило да Ђукановић тиме тактички жели да се пред међународном заједницом поново представи као кључни фактор стабилности у држави.
Док се чека да он предложи мандатара за састав нове владе, и даље није познато ко би је могао чинити, нити ко ће је подржавати.
Коначни договор парламентарних актера о формирању мањинске владе касни јер се чека одлука Социјалистичке народне партије (СНП) о евентуалној подршци или учешћу у том моделу власти.
Мањинска влада у року од 30 дана?
С обзиром да Уставом Црне Горе нису дефинисани рокови за предлагање мандатара након изгласавања неповјерења влади, неки правници сматрају да би шеф државе требало да слиједи праксу као у ситуацији након избора, кад Скупштини предлаже мандатара у року од 30 дана од њеног конституисања. Дакле – да предложи будућег премијера у року од 30 дана од дана кад је влади изгласано неповерење.
Пошто је влада Здравка Кривокапића „срушена“ у парламенту 4. фебруара, то би могло да значи да би Ђукановић требало да понуди мандатара до 6. марта.
Одбрана изборне воље у рукама Страхиње Булајића
Предсједавајући Скупштине Страхиња Булајић (ДФ) саопштио је да неће заказати сједницу Скупштине за 3.март, што су тражили представници опозиције и коалиције Црно на бијело.
„Црне Гора се нашла у дубокој институционалној кризи као последица, рекао бих, опасних експеримената, али и формирања Владе без потребне потврде у изборној вољи грађана. Падом 42. Владе, а убрзо затим и смјеном предсједника Скупштине Црне Горе, ушли смо у институционални вакуум, али и апсолутну кризу повјерења и ескалацију свеукупне кризе. Све то, земљу вуче и увлачи у додатне подјеле, дестабилизацију и радикализацију политичке сцене“, навео је Булајић.
Подсјетимо, Ђукановић је раније одржао консултације о мандатару за састав мањинске владе са представницима ГП УРА, Албанске листе, Либералне партије и ДПС-а, СДП и СД. И док је лидер ГП УРА Дритан Абазовић прихватљив приједлог за мандатара, из ЛП-а кажу да ће се о томе изјаснити партијски органи.
Из ДПС-а, са друге стране, саопштили су да су за политичку владу.
Без обзира која опција “побиједи”, нова влада ће имати задатак да припреми ванредне парламентарне изборе.
In4S