Марина Медојевић: „Женама треба посао, а не каранфил“

Жене у Црној Гори чине више од половине укупног становништва, али и већину незапослених. У посљедњем извјештају Европске комисије о Црној Гори за 2021. годину наводи се да жене и даље доживљавају неједнакост у учешћу у политичком и јавном животу, те приступу запошљавању и економским могућностима, оцијенили су у НВО Банка хране у осврту поводом Међународног дана жена – 8. марта.

Фото: Printscreen

Како наглашавају у саопштењу, при запошљавању послодавци се чешће одлучују за мушкарце, посебно ако је жена у репродукционом добу или има малу дјецу. Проблем запошљавања имају и жене након педесете године.

„По структури свих запослених према статусу запослења највећи је број жена (82%) који раде по уговору, информација је Привредне коморе. Такође жене раде мање плаћене послове и не напредују по хијерархији одлучивања као мушкарци. Више од половине незапослених жена у руралним подручјима никад нијесу радиле и немају пензионо осигурање“, наводи предсједница Банке хране Марина Медојевић.

Како додаје у Црној Гори је три пута више самохраних мајки него очева. Према једино доступним подацима Монстата који су од задњег пописа 2011. године, има 24.424 породица са најмање једним ђететом које одгаја само мајка. Број самохраних очева је знатно мањи и износи 5.105. Неплаћање алиментације, немогућност запослења и неприлагођено радно вријеме, само су неки од проблема са којима се оне суочавају.

„Ми немамо званични податак о броју самохраних мајки које примају алиментацију. На Алиментациони фонд се и даље чека као материјалној подршци женама и дјеци у процесу развода и након тога, који су изложених економском насиљу“, наглашава Медојевић.

Неупоредиво је већи број мушкараца на државним функцијама и руководећим мјестима, али је зато много већи број жена које трпе насиље у свим његовим облицима.

„У Црној Гори знатан проценат жена између 15 и 65 година је био изложен партнерском насиљу: чак 42 одсто жена је током живота имало искуство са бар једним од четири типа партнерског насиља – психичким, економским, физичким или сексуалним. У Црној Гори се и даље углавном поштује традиционални приступ насљеђивања имовине мушких потомака у породици, па тако жене чак и кад се налазе у тешком материјалном положају остају ускраћене за подршку. Међу смо четири државе у свијету по дисбалансу рођења мушке и женске дјеце усљед селективних абортуса. Неравномјерна је подјела обавеза у кућним пословима, његовању дјеце, старијих и болесних између мушкарца и жена. Жене нијесу довољно заштићене на радном мјесту од родне дискриминације, узнемиравања и уцјењивања, колико је неопходно“, истиче она.

Медојевић каже да су нам пуна уста хвале, напретка и поштовања жена, што је упитно у пракси.

„Мало се шта урадило да се заштите жене и пруже прилике да оне остваре своје потенцијале, у пуном капацитету. Држава мора ставити у фокус пажње жене. Не само када су међународно признати датуми у питању. За жене се везује и питање потомства, а код нас је наталитет озбиљно угрожен и нема мјера које би помогле да се стање поправи. Дјевојчицама треба подршка да се школују како би биле остварене професионално, а не само као породичне жене и мајке. Сасвим је извјесно да са порастом образовања сиромаштво драстично смањује што је још један разлог улагања у образовање. Женама треба посао и како би биле економски независне и слободне да не трпе насиље из економских разлога, када до њега дође у породици. То је и начин да се смање трауме међу ђецом које живе у породицама насилника. Не мали број жена нам је рекло: ‘не треба нам каранфил него посао’. Цвијеће је пажња за један дан, а посао достојанство, за читав живот“, наглашава Медојевић.

Извор: ртцг

2 thoughts on “Марина Медојевић: „Женама треба посао, а не каранфил“

  1. Више него истинито, али да би се ово основно право остварило потребно је госпођо Медојевић да скинемо неоколонијалне ланце са своје економије и освојимо слободу. За то је потребна велика храборост и то прије свега мушка. Ето то су данас Црногорци дужни својим женама и својој дјеци.

  2. Gdje god mrdnem po Crnoj Gori sve rade žene i djevojke, a kukaju. A o njihovom znanju da ne spominjem. Čim počne pauza eto ti njih po kafića i restorana i krkaju, a kući ništa. Na svakom koraku brza hrana i svi se debljaju kao da smo u Americi. Kad bi žene kuvale i pržile ne bi bilo mnogo tih restorana i kioska.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pin It on Pinterest