Коментаришући нови лого Националног парка Ловћен, на којем је стављена капела на Ловћену, редитељ Данило Маруновић је у свом препознатљивом србофобном стилу преко Фејсбука поручио да ће бранити Ловћен од шаке издајника.
Он је упитао Црногорце и Црногорке да ли подржавају његову борбу за одбрану Маузолеја који, по њему, представља симбол Црне Горе.
-Кад знамо да су хрватски интелектуалци УСТАШЕ, и да би се са истих адреса маузолеј РУШИО или “ПОМЈЕРАО”, онда знамо и да је овај, наизглед само лош маркетиншки рад заправо објава да сте кренули на оно што нам је најсветије. На симбол наше земље, на Олимп наше баштине, на светионик наших вриједности! Е одбранили смо га и од већих играча, па ћемо и од шаке издајника! Јел тако Црногорци и Црногорке- написао је у објави на Фејсбуку Маруновић.
Надаље, он додаје да капела збуњује туристе и да Нјегошева завјетна црква представља знак окупације.
-Уопште нећу коментарисати естетску страну, али одлука да у овом времену бруталне тензије и подијељености, намјерно ставе капелу која више не постоји, умјесто Мештровићевог маузолеја, који не збуњује туристе него их својом монументалношћу спектакуларно дочекује, и деценијама је симбол Ловћена за све нас – недвосмислен је знак ОКУПАЦИЈЕ- навео је префињени Маруновић.
Маруновић нескривено жали за бившом влашћу која је ослободила Црну Гору од Његошеве окупације, па у Ђукановићем маниру поручује да је цркву на Ловћену “прогутало” вријеме и да ће све учинити што је у његовој моћи да се она више никада не појави на мјесту на којем ју је далеке 1845. године Петар Петровић изградио у част свог стрица светог Петра Цетињског.
Његовом систему вриједности много је ближи Мештровић него ли највећи синови Црне Горе. Он историју рачуна од 1974. када је завршен Мештровићев Маузолеј. Маруновић оптужује друге да би да руше Маузолеј и рад је да се бори против тога, иако то нико и не помишља, а диви се Мештровићевом подухвату које је направљено тако што је тадашња комунистичка власт у Црној Гори претходно срушила Његошеву цркву. Он с једне стране толерише рушење цркве, а с друге се бори против имагинарног рушења Маузолеја.
Забрињавајуће је колико Данило слабо познаје Црногорце, а представља се као њихов заштитник и “просветитељ”, када је убијеђен да је Маузолеј њихов симбол, а не црква која је симбол највеће и најдуговјечније црногорске краљевске династије и вишевјековне борбе за ослобођење. На зидовима домова истинских црногорских породица збуњени Маруновић тешко да ће наћи слику Маузолеја, јер оне, за разлику од њега, добро знају који симболи представљају заштитне и препознатљиве знакове Црне Горе- оне Црне Горе која се поноси Његошем и која га не доживљава као окупатора и “геноцидног” пјесника.
Полиција мора реаговати на овај више него јасан говор мржње и позив на устанак, јер добро се сјећамо како су током прошле године појединци због својих знатно бенигнијих објава на друштвеним мрежама привођени!
Ово није први пут да умјетник Маруновић својим запажањима изазива вјерску и националну нетрепељивост, јавност се још увијек са згражавањем сјећа његових квалификација прошлогодишњих литија као “рике у којој учествује залутали чопор”.
Борба