Прво, колико знам, Дедеић од страних језика нешто мало парла италијански па би се очекивало да на столу држи Католичку Библију која се понешто разликује од њене енглеске верзије
Пише: Стефан Синановић
Ово што Мираш Дедеић док се обраћа пастви, пред собом, на радном столу, има Библију краља Џејмса ми је испрва било чудно због пар разлога.
Прво, колико знам, Дедеић од страних језика нешто мало парла италијански па би се очекивало да на столу држи Католичку Библију која се понешто разликује од њене енглеске верзије; друго, ако узмемо Дедеићеве личне афинитете и животни стил, исто тако би се очекивало да господин чита нешто од, рецимо, Хенрија Милера, Маркиза де Сада, или да пред собом, има лијепо, је ли, „Коцкара” (само да Достојевски није Рус)?
А онда са сам се сјетио: неће ваљда ову домаћу са преводима оних завојевача који су спровели културну хегемонију над црногорском нацијом — Ђура Даничића и сакатог Вука Караџића? Какву би то поруку могло да пусти у етар? а црногорски превод још није изашао!
Овако, фино краљ Џејмс, па о једном трошку демонстрираш и геополитички курс своје Цркве, а богами и ерудицију. Ето какве су еквилибристичке способности потребне да би се био архиепископ цетињски. O свему мора да се размишља, a ви мислили лако је…
IN4S