Медијска стратегија која је тренутно на јавној расправи, ојачаче независност новинара и редакција, које би требало да имају и своје Статуте, сматрају у Друштву професионалних новинара и Синдикату медија. Ту је, додају и питање саморегулације које је важно и за наш Европски пут, као и бољи социо-економски статус новинара и усвајање гранског колективног уговора. Надају се да ће се медијска заједница изборити и за бенефицирани радни стаж новинара.
Бољи услови за рад, слободно и професионално новинарство, право на истиниту, правовремену и цјеловиту информацију, те већа продукција прича од јавног интереса, циљ је Медијске стратегије, чији нацрт је на јавној расправи, саопштено је из ресорног Министарства. У њихову добру намјеру вјерују у Друштву професионалних новинара. Многе сугестије, укључујући и Статуте радакција, које би требало да ојачају независност, уврштене су, каже, Мила Радуловић, и нада се да ће и остати у документу.
“Просто би се онемогућиле ситуације да уредничка политика зависи од промјене власништва, тј. власника у медијима, без обзира да ли је ту у питању Јавни сервис или су у питању приватни медији”, појашњава Радуловић.
Друга ствар је, наводи Радуловић, питање саморегулације о којој се годинама прича, а која је неопходна и за наш Евопски пут. Новина је, да се држава више неће мијешати.
“Него је просто препуштено струковним удружењима да се ангажују око тога, самим медијима и једна од одредби уоквиру медијске стратегије је да се уоквиру професионалних удружења формирају етички комитети”, каже Радуловић.
За бољи социо – економски положај, неопходно је усвајање гранског колективног уговора који сада имају само запослени у Јавном сервису и РТВ Будви, сагласне су Радуловић и Маријана Цамовић Величковић из Синдиката медија.
“Ми који радимо у приватним медијима, немамо никакав уговор. Синдикат је одавно направио тај нацрт, међутим он је просто застао јер послодавцима није у интересу да се та ствар ријеши. Испада да новинарске плате нису ни 500 еура”, указује Радуловић.
“Први пут се помињу фриленсери и њихов положај који је у потпуности нерегулисан као и хонорарци који раде на црно и незаконито у готово свим црногорским медијима”, надовезује се Цамовић Величковић.
А да запослени у медијима треба да имају бенефицирани радни стаж, годинама се говори и од тога се не одустаје, наводи Радуловић.
“Надам се да ћемо се ми у медијској заједници, без обзира у ком смо удружењу и да ли смо у удружењу, озбиљно позабавити тиме”, вјерује Радуловић.
Да држава покрива трошкове Радио дифузије свим јавним и локалним емитерима, да кафићи који нуде гостима бесплатне новине и тиме угрожавају опстанак штампе морају да плаћају посебне накнаде, предлажу, између осталог, из Асоцијације за југоисточну Европу.
“Да је мањи ПДВ за штампане медије, са седам на нула процената, да се умањи ПДВ за рекламирање и репроматеријал са 21 на 7 одсто. Предложили смо велико увећање фонда за плурализам, јер медијима у Црној Гори јесте потребна помоћ”, каже Вук Мараш.
Али новац из тог државног фонда, не могу добијати сви, сматрају у Синдикату медија.
“Значи, они који буду отпштали запослене шест мјесеци прије него конкуришу за државни новац, неће моћи да га добију”, појашњава Цамовић Величковић.
Сви коментари за додатно унапређење Медијске стратегије, могу се слати до краја мјесеце, до када је тај документ на јавној расправи.
Извор: РТЦГ