Ми смо држава великих социјалних разлика са високом стопом незапослености од преко 20 одсто, а ова одлука је неправедна, казала је она
Директорка Банке хране Марина Медојевић огласила се поводом најаве да ће од понедељка 4. јула родитељи моћи да поднесу захтјеве за остваривање права на дјечји додатак, наводећи да тај додатак од 30 еура многе породице неће избавити из сиромаштва.
Саопштење Медојевић преносимо у цјелости:
Од понедељка, 4. јула сви родитељи и старатељи дјеце до 18 година старости моћи ће да у Центру за социјални рад у општини пребивалишта поднесу захтјев за остваривање права на дјечији додатак.
Ова вијест би била одлична да је у Црној Гори мала разлика међу приходима запослених и да је њихов стандард добар као и да имамо мали број породица са дјецом, међу незапосленима.
Како смо држава великих социјалних разлика са високом стопом незапослености од преко 20 одсто, одлука да сва дјеца након 18 година добију исти износ дјечијег додатка је неправедна.
Износ додатка за дјецу од 30 еура не може породицу избавити из сиромаштва, нити омогућити задовољавање развојних потреба дјеце. Само дјеца корисника социјалне помоћи до које се тешко стиже због крутих и тешко остварљивих услова чак и у времену велике кризе у којој живимо,имају 44 еура и то не за сву дјецу у породици, нажалост. Попуштање критеријума додјеле социјалне помоћи, како би доступност систему социјане заштите била већа је обавеза наше државе.
Код нас мали број запослених има просјечну плату од 707 еура, а чак ни она није довољна за минималну потрошачку корпу од 740 еура, која значи биолошки опстанак породице тј. 2211 К цал по осби. У њој није урачуната рента или кирија како би минимална потрошачка корпа била нижа и што ближа просјечној плати.
Још 2015. године када је рента улазила у састав минималне потрошачке корпе износила је 199,7 еура, што би данашњу минималну потрошацку корпу довело до скоро 1000 еура. Како код нас највечи број запослених прима минималних 450 еура, можемо закључити да ни два запослена у породици не достижу такву потрошацку корпу.
Као и у многим уређеним, социјално одговорним држава висина дјечијег додатка мора бити зависна од прихода и имовине породице у којој живе. Логично, породица која има мање, добила би већи дјечији додатак за свако дијете без изузетка, како би се колико толико помогло дјецу да расту здрава и да могу да се школују, а и да не би понављала судбину својих родитеља.
Највећи проблем система социјалне заштите код нас је што се за давања за материјално угрожене издваја свега 25% односно 14,5 милиона годишње од укупних 58 милиона еура опредијељених за материјална давања.
Увођењем универзалног дјечјег додатка за дјецу до 18 година и давања за материјално угрожене чини да свега око 6% укупних издвајања за материјална давања.
Потребно је хитно повећати висину материјално обезбјеђење породице и дјечијег додатка како би се вратило достојанство породица у стању немаштине, као и обухват социјално угрожених грађана са материјалним обезбјеђењем кроз измјене критеријума за остваривање овог права.