Министар Стијовић је у интервјуу за портал ИН4С причао о детаљима пеојекта ,,Село сад“, Аферама ,,Абу даби“, стабилности Владе…
Као што је премијер најавио пројекат „Европа сад“, идеја и договор са Министарством финансија и социјалног старања је била да направимо пројектну компоненту „Село сад“. Идеја је да Влада додатно подржи пољопривреду као један од стратешких развојних сектора, да ојачамо село кроз повећање сточног фонда и јачање руралне инфраструктуре са посебним фокусом на обезбјеђивање воде у свим црногорским селима у наредним годинама, казао је у интервјуу за ИН4С, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Александар Стијовић.
Прошло је годину дана од формирања Владе. Шта је у Вашем ресору урађено за ових годину дана?
Упркос наслеђу вишедеценијске девастације и наслијеђених проблема у пољопривредном сектору, пандемији ковид-19, глобалној кризи на свјетском тржишту сточне хране и инпута за пољопривредну производњу, те бројним опструкцијама са којима се свакодневно суочавамо, реализовали смо мјере агробуџета у кратком временском интервалу у року од пар мјесеци. Упркос свим изазовима успјели смо да остваримо напредак у свим секотрима пољопривредне производње. Имплементиране мјере су увећане у просјеку 10% у односу на претходни период.
Реаговали смо додатним јавним позивима у циљу помоћи разним секторима пољопривредне производње.
Упркос великом броју непредвидивих отежавајућих фактора Министарство је више пута интервенисало у циљу очувања дохотка пољопривредних произвођача и очувања домаће производње. Успјешно смо реализовали регионалне, међународне и прекограничне пројекте.
Покренули смо израду стратешких докумената и остварили напредак у преговорима са ЕУ у поглављима 11 – пољопривреда и рурални развој, 12 – безбједност хране, ветерина и фитосанитарни надзор и 13 – рибарство.
У овој години Министарство је издвојило велика средства за инфраструктуру у руралним подручјима, изградњу путева и рјешавања питања водоснабдијевања. У свим општинама учествовали смо у реализацији преко 100 пројеката и у изградњи преко 70 км путева, преко 100 објеката за водоснабдијевање.
Извршили смо корекцију ПДВ стопе на два артикла јаја и бијеле саламурние сиреве са 21 на 7%.
Завршили смо туристичко-пољопривредни објекат „Кућа маслина“ у Старом Бару, чије нас отварање очекује; регистровали смо први црногорски Панел за сензорску оцјену квалитета дјевичанских маслинових уља; договорили смо отварање фабрике у Црној Гори, која ће бити само прва од планираних и тиме стволили могућност за покретање производње и отварање нових радних мјеста.
Увећали смо директна плаћања у пољопривреди до 10 %, што представља укупно повећање од 2 милиона еура.
Ове године смо помогли у рјешавању проблема робних вишкова. Све што се у Црној Гори произвело ове године је продато, чак и вишкови из 2020.године. Остварили смо непосредни контакт са преко 15 000 пољопривредних произвођача широм Црне Горе.
Направили смо низ активности и корака како би заштитили наше ријеке и шуме од даље девастације и на тај начин започели борбу за заштиту најзначајнијих природних ресурса.
Недавно сте поменули пројекат „Село сад“. Шта ће поменутим пројектом и на који начин бити обухваћено?
Као што је премијер најавио пројекат „Европа сад“, идеја и договор са Министарством финансија и социјалног старања је била да направимо пројектну компоненту „Село сад“. Идеја је да Влада додатно подржи пољопривреду као један од стратешких развојних сектора, да ојачамо село кроз повећање сточног фонда и јачање руралне инфраструктуре са посебним фокусом на обезбјеђивање воде у свим црногорским селима у наредним годинама. С тим у вези креирамо концепт који би обухватао прије свега јачање сектора сточарства и максимално коришћење природних ресурса, посебно ливада и пашњака додјелом јуница, оваца, коза и кошница, као и бесповратну додјелу пластеника, значајно повећање средстава за подршку за изградњу руралне инфраструкутре, сеоских путева, електирфикације и водовода.
Циљ нам је да помогнемо људима на селу. Људи на селу кажу да им требају стока, путеви и вода. То је оно што су за ових годину дана захтијевали од овог министарства. То је нешто што смо препознали и у сарадњи са Министарством финансија и социјалног старања радимо на припреми пројекта којим ће потребе наших пољопривредника бити обухваћене.
Један од приоритета у пројекту је подршка за изградњу руралне инфраструктуре, сеоски путеви, електрификација и водопривредни објекти како би у наредном периоду обезбиједили неопходне основне услове за живот за свако домаћинство у Црној Гори.
Сматрамо да наша држава има идеалне услове за развој сточарства, нарочито на сјеверу и с тим у вези планирамо да наредне године ојачамо тај сектор пољопривредне производње. Дакле, циљ нам је да у значајној мјери повећамо сточни фонд и да омасовимо призводњу. Циљ нам је да бесповратно додијелимо преко 1000 грла крава у чистој раси, преко 15 000 оваца и коза нашим пољопривредницима, који ће на тај начин добити капацитете за повећање примарне производње. Уједно ћемо унаприједити комплетну биљну производњу, повећати производњу млијека и меса и у кратком року добити нова грла. У једној години ћемо омасовити сточарску производњу у Црној Гори са грлима високе генетике. Идеја је да заинтересовани произвођачи грла добију бесплатно, са јединим условом да кроз пар година за свако добијено грло врате једно ново грло које би се даље давало другим произвођачима чиме би овај вид подршке одржао континуитет.
Један од наших приоритета ће бити да пластеничку производњу, како поврћа тако и воћа подигнемо на највиши могући ниво. Обезбиједићемо бесповратну подршку пољопривредницима да уведу савремене и најновије технологије у затвореним системима у пластеницима. Да уведу системе за наводњавање и на тај начин да на малим површинама постигнемо врхнске резултате како би наше тржиште било задовољено пољопривредним производима из домаће производње и како бисмо додатне количине квалитетних пољопривредних производе обезбиједили за извоз. Подржаћемо пластеничку производњу по најсавременијој технологији. План је да додијелимо људима који желе да се баве биљном производњом бесповратну подршку у виду пластеника како би им омогућили производњу воћа и поврћа у складу са потребама нашег тржишта.
Посебно ћемо обратити пажњу на подстицајне мјере које ћемо усмјерити у набавку квалитетних садница воћних сорти и садног материјала јер желимо да наши пољопривредници добију и имају могућност на површинама које посједују подигну квалитетне воћњаке.
Девастација природних ресурса наше државе је активно вршена у претходном периоду а из Владе је саопштено да ће јој се стати на пут. Шта то тачно подразумијева, које ћете кораке и мјере предузети како би заштитили природне ресурсе Црне Горе?
Након анализе и темељног истраживања дошли смо до закључка да су бројни уговори које смо затекли били улазница у корита ријека и у шума, ради нелегалне екплоатације шљунка и дрвних сортимената.
Што се тиче проблема са девастацијом корита Мораче, сагледавали смо ситуацију да би схватили и надлежности и оквир свих компанија које тамо дјелују. Сагледавали смо на који начин се поступало са пољопривредним земљиштем, са парцелама са којих је скидан површински слој након чега се експлоатисао шљунак, не само на Морачи. Морача је само имала хитност у дјеловању због нивоа девастације. Исти је проблем на Цијевни, на Тари, сличне ствари се дешавају по свим ријекама у Црној Гори. Морача је најекстремнија, утиче највише на водоснадбијевање и ту је проблем великих компанија које су тамо радиле и онога шта су направиле у односу на оно што је требало да ураде у складу са уговором. Дошли смо до сазнања да поједине фирме врше експлоатацију иако никада нијесу имале закључен уговор са државом, а није мали број ни физичких лица који посједују механизацију и у исте сврхе је користе. Такође, бивши концесионари су експлоатисали материјал иако за то немају дозволу, правдајући количине раније закљученим уговорима.
Кренули смо од Мораче и Цијевне јер смо утврдили да је једна од најкритичнијих дионица са које се у великој мјери експлоатише шљунак доњи ток ријеке Мораче, од Ботуна до Понара, на мјесту одакле смо почели осим што имамо несагледиве последице по животну средину имамо и утицај на водоизвориште Боље Сестре, што је захтијевало брже дјеловање, али и детаљну анализу у односу на наведену локацију. Оно што јавност мора знати јесте да се наш дјелокруг рада овдје не завршава, напротив овим смо тек почели процес заштите и опоравка овог подручја и у даљем поступку је неопходно прије свега да удаљимо из корита и са оближњег земљишта све субјекте, да извршимо потребна мјерења и процјене, када ћемо тек моћи говорити о размјерама штете и мјерама које ћемо предузети у циљу санације и даљих радова.
Министарство пољопривреде је освијетлило проблем, и позвало друге надлежне институције које имају одговорност да поступе у складу са својим надлежностима, увиде стање на терену и шта је чија одговорност.
Еколошки активисти и новинари су у последње вријеме на удару због изношења истине о вишегодишњој девастацији природе. Како то коментаришете?
Недавно смо свједочили нападима на новинаре и еколошке активисте који су дали допринос да јавност увиди застрашујуће посљедице уништавања рјечног корита. Као што смо и раније истицали, мисија новинара је да се у извјештавању воде јавним интересом и да указују на све што угрожава или може угрозити јавни интерес и у томе морају имати апсолутну слободу и заштиту. Такође, имали смо низ напшада на инспекторе који су на истом подручју доживљавали вербалне и фиичке нападе током обављања послова из својих надлежности, посебно у овој години.
Ако цијели систем не дјелује превентивно онда се ствара амбијент који охрабрује појединце да ометају новинаре или државне органе док обављају своју дужност.
И овом приликом позивамо све јавне посленике да у овом, и свим другим случајевима наставе да дају допринос, да заједнички станемо на пут деценијском уништавању и девастацији наших природних ресурса.
Питање уништавања корита наших ријека ријешићемо до краја. Напади на новинаре не смију се толерисати и држава мора да заштитити право на слободу говора и извјештавања.
Докле се стигло са афером ,,Абу Даби“? Последња информација доступна јавности тиче се затварања рачуна у Првој банци. Вјерујете ли да ће ова афера имати праведан судски епилог и резултирати хапшењем њених актера?
Што се тиче ситуације са Абу Даби фондом за развој за нас је то питање ријешено доношењем Закључка Владе Црне Горе још 04.02.2021. године којим је задужен ИРФ да изврши потпуно преузимање послова који се односе на реализацију АДМАС пројекта и покрене одговарајуће поступке како би све поступке преузело на даље поступање. За наше Министарство је од великог значаја и чињеница да је рачун који је био незаконито отворен коначно затворен од стране банке, по налогу Централне банке. Истина, очекивали смо да ће рачун бити затворен по налогу тужиоца, што би указивало на помаке у погледу утврђивања одговорности и дало наду да ће бити резултата и на том пољу, али то не да се није десило, већ је такво отварање рачуна поступајућа тужитељка Марија Распоповић оцијенила као допуштено. Раније смо обавијестили јавност да смо због таквог поступања поднијели притужбу на рад тужитељке Распоповић, те да се иста налази пред Тужилачким савјетом. Иако је затварање рачуна од стране банке јасан и довоњан доказ о незаконитом поступању приликом реализације АДМАС пројекта, након којег су услиједили и други незаконити поступци, са таквим тужиоцем не вјерујемо да ће бити резултата. Ипак се надамо да ће и на том пољу десити промјене у најскоријем року, те да ћемо коначно имати епилог рјешавања како овог, тако и свих случајева вишедеценијског противзаконитог дјеловања.
И за крај, колико на Вас утичну политички потреси у Црној Гори, односно – како коментаришете актуелну политичку кризу у држави проузроковану незавидним односима како између Владе и парламентарне већине, тако и унутар саме парламентарне већине?
Највећи притисак на Министарство направило је касно усвајање Агробуџета, због чега су све планиране мјере и активности морале бити реализоване у другој половини године, док је други значајан отежавајући фактор кашњење и пролонгирање у усвајању закона који су достављени на усвајање Скупштини Црне Горе. Ово министарство је, захваљујући тимском раду и одличној унутрашњој организацији успјело да испуни све обавезе које су планиране за ову годину и да помогне пољопривредним произвођачима да одрже и унаприједе своју производњу у овој години низом иновативних рјешења и правовременим дјеловањем. Нестабилност цјелокупног система ствара негативан утисак на пословни амбијент и сигурност инвестиција, док је намјера и фокус овог министарства стварање нових радних мјеста у реалном сектору, посматрајући пољопривреду као реалну развојну шансу Црне Горе.