Просјечно сваког мјесеца Пошта центрима за социјални рад врати од 300 до 400 неисплаћених уплатница, тврде у Министарству рада и социјалног старања за „Дан“, наводећи да ће спречавати злоупотребе
Идентитет дјеце је утврђен у поступку остваривања права на додатак за дјецу, а новчана накнада се доставља носиоцу права на додатак – родитељу, старатељу или усвојиоцу, одговорили су „Дану“ из Министарства рада и социјалног старања, на питања да ли је тачно да ће поштари приликом достављања дјечјег додатка од октобра морати да провјеравају јесу ли сва дјеца код куће.
– Нису нам познате те информације, а неосноване су ако су као такве пласиране у јавност – тврде у овом ресору.
Упитани зашто родитељима није дата могућност избора у смислу коме одговара преко поште, а коме путем банкарског рачуна да се исплаћује додатак, у министарству кажу да за дјецу која су остварила право на додатак за малишане до шест година и примају га преко комерцијалних банака, исплата ће се наставити преко банке.
– Уколико из исте породице друго дијете/дјеца остваре право на додатак до 18 година, за сву дјецу из те породице исплата ће бити извршена у готовини, на адресу становања, преко Поште Црне Горе. Додатак за дјецу само је једно од 19 врста материјалних давања, по Закону о социјалној и дјечјој заштити, па право на додатак за дјецу не може бити изузетак од других материјалних давања. Ова права могу да остварују само грађани који живе на територији Црне Горе. Министарство као и центри за социјални рад улажу континуиране напоре у спречавању злоупотреба материјалних давања, укључујући и злоупотребу која се дешава да грађани који имају пребивалиште у Црној Гори, а у ствари раде и дуготрајно бораве у иностранству гдје често већ остварују право на дјечји додатак – наводе у ресору рада и социјалног старања.
Преко банака новац би могли примати и у другим државама
– Такође, Законом о регистрима пребивалишта и боравишта из 2015. године није прописана обавеза држављана Црне Горе да одјаве пребивалиште приликом одласка на рад у иностранство у односу на претходно законско рјешење, које је било на снази у периоду доношења Закона о социјалној и дјечјој заштити 2013. године, а којим је била утврђена обавеза одјаве пребивалишта. Из наведених разлога нема више могућности контролисања мјеста становања и утврђивања да ли се корисник права из социјалне и дјечје заштите налази, односно живи на територији ван Црне Горе. Евентуална исплата преко банака отворила би могућност да право на дјечји додатак остваре и држављани Црне Горе који не живе на територији државе, гдје у складу са Законом о социјалној и дјечјој заштити, центри за социјални рад немају надлежност у поступцима остваривања права из области социјалне и дјечје заштите – закључују у одговорима.
Додају да, илустрације ради, просјечно сваког мјесеца Пошта центрима за социјални рад врати око 300 до 400 неисплаћених уплатница.
– То значи да је послије два покушаја исплате на адресу становања од стране Поште и послије мјесец колико је дато да грађани тај новац могу да подигну са Поште, средства нијесу уручена кориснику материјалних давања. Ова средства се по основу неисплаћених уплатница од стране Поште, враћају центру, односно у буџет. Враћене уплатнице су „налог“ социјалним радницима да на терену (кућна посјета) утврде чињенично стање, а када се најчешће испостави да је породица одселила, а што је основ за преиспитивање односно прекид права на материјална давања. Грађани треба да знају да се мјесечно процесуира (без предметног додатка за дјецу) чак око 80.000 исплата материјалних давања и да је немогуће да ионако преоптерећени социјални радници, врше мјесечне контроле промјене адресе свих корисника. Стога је систем враћаних уплатница од стране Поште једини ефикасан механизам контроле, односно спречавања злоупотреба када је ова проблематика у питању – објашњавају у министарству.
Евентуална исплата преко банака, како кажу, отворила би могућност да право на додатак остваре и држављани Црне Горе који не живе на територији државе, гдје у складу са Законом о социјалној и дјечјој заштити центри за социјални рад немају надлежност у поступцима остваривања права из области социјалне и дјечје заштите.