Иако је свјетска здравствена организација 2018. године на попис болести уврстила и прекомјерно играње видео-игрица, тешко је младе и дјецу одвући од екрана. Гејминг индустрија доживјела је експанзију и у Црној Гори.
С напретком технологије, дјеца много чешће играју игрице на гејминг конзолама, компјутерима и телефонима. Четрнаестогодишња Исидора Јовићевић, којој та врста разоноде није у врху приоритета, сматра да њени вршњаци много времена проводе играјући игрице, пише портал Ртцг.
Психолог Милан Радовановић објашњава да играње игрица може позитивно утицати на координацију и моторику.
Да је гејминг индустрија доживјела експанзију и у Црној Гори, посебно током пандемије, истиче предсједник Савеза електронских спортова Филип Шоћ. Каже да се на такмичењима у игрању игрица које је Савез до сада организовао у просјеку се пријави од 80 до 90 одсто дјеце.
Већина дјеце, нажалост, има погрешан приступ због чега долази до низа проблема на психолошком, физичком, социјалном и породичном нивоу, упозорава Радовановић. Најгори сценарио је, каже, формирање клиничког синдрома зависности.
Свјетска здравствена организација је, наиме, средином 2018. на попис болести уврстила и прекомјерно играње свих врста игрица, док је Кина ђеци испод 18 година забранила да играју видеоигре више од три сата седмично како би смањила зависност. Наши саговорници сагласни су да кључна улога ипак припада родитељима.
Докле год имамо мјеру и док оно што радимо не утиче негативно на нас, нашу породицу и околину, поступамо исправно, закључила је Исидора.
Извор: ртцг