Uprkos napretku u prethodnoj deceniji, Crnoj Gori je neophodna nova strategija održivog rasta, jer ako nastavi stopama rasta prije korona krize, državi će trebati 40 godina da prosječni nivo dohotka građana izjednači sa nivoom u Evropskoj uniji, saopšteno je iz Svjetske banke.
Predstavnici banke su to poručili u Podgorici tokom predstavljanja ekonomskog memoranduma za Crnu Goru – „Ka strategiji održivog rasta“, modela koji se zasniva na produktivnosti, ljudskom kapitalu i očuvanju prirodnih resursa.
Šef kancelarije Svjetske banke za Crnu Goru Kristofer Šeldon je kao ključne istakao tri oblasti ovog modela, „uklanjanje regulatornih prepreka za rast i ulazak preduzeća na tržišta, korišćenje trgovine kako bi se firmama omogućio pristup novim tržištima i tehnologijama, oslobađanje potencijala ljudskog kapitala Crne Gore kroz stvaranje jednakih prilika“.
„Ukoliko bi Crna Gora usvojila reforme i ubrzala rast za četiri ili pet odsto godišnje, predviđeni rok bi se mogao skratiti, a dohodak građana bi došao na nivo EU za 15 godina“, rekao je kazao ekonomista Svjetske banke Milan Lakićević.
Kako se navodi u saopštenju Svjetske banke, „promovisanje konkurencije eliminacijom restriktivnih propisa u sektoru usluga bi godišnja stopa rasta Crne Gore mogla da se poveća za približno 0,4 odsto, što bi smanjilo vrijeme potrebno za dostizanje nivoa dohotka u EU za 13 godina“.
Viši ekonomista Svjetske Banke Mark Šifbauer je dodao da se prethodna strategija rasta Crne Gore prilično oslanjala na privlačenje velikih investicionih projekata u sektorima transporta, energetike i turizma.
„Iako je to dovelo do privremene ekspanzije građevinarstva često nije bilo popraćeno rastom produktivnosti, što je rezultiralo ograničenim dugoročnim benefitima i povećanom osjetljivošću na eksterne šokove“, kazao je Šifbauer.
U saopštenju se ističe da je prema analizi sprovedenoj za potrebe izvještaja, do stagnacije rasta produktivnosti došlo zbog neefikasnosti tržišta u sektorima usluga, koje čine preko 70 odsto BDP-a Crne Gore.
Navodi se, između ostalog, da je strategija održivog rasta posebno važna za turizam, jer je on glavni nosilac rasta u Crnoj Gori. Ističe se da se mnogim politikama za rast turizma podstiče ukupni rast produktivnosti, odnosno „rešavanje deficita kvalifikovane radne snage i infrastrukture i dosljedno sprovođenje politika“.
„Produktivnost preduzeća u oblasti turizma zapravo je i dalje niska, što ukazuje na neiskorišćeni potencijal za rast u tom sektoru“, navodi se u izveštaju.
Dodaje se i da nova strategija rasta treba da počiva na jačim javnim institucijama jer „nakon desetogodišnjeg procesa pristupanja EU, nedostaci u oblasti vladavine prava i dalje ostaju glavna prepreka ekonomskom razvoju i bržem integrisanju“, prenijele su podgoričke Vijesti.
pogled.me