Пише: Мухарем Баздуљ за преокрет
У посљедњих неколико дана, ситуација у Црној Гори поново је у средишту пажње регионалне јавности. Како је познато, најприје је доскорашњи премијер Здравко Кривокапић иницирао смјену свог доскорашњег замјеника Дритана Абазовића, али тај покушај није успио. Онда је иницијативу за смјену комплете Владе, потпомогунута кључним гласовима управо Абазовићевог Грађанског покрета УРА, уродила плодом. Фанови Ђукановићевог ДПС-а дочекали су овај развој догађаја са великим одушевљењем. Сада остаје да се види да ли ће се најприје формирати мањинска Влада на чијем челу би, по свој прилици, требао бити Дритан Абазовић или ће се ићи на ванредне изборе. У обе ове солуције, међутим, док не дође до избора нове Владе, било прије било послије ванредних избора, Кривокапићева Влада опстаје у тзв. техничком мандату.
У сјени ове политичке драме остао је велики изазов који данас, у недјељу шестог фебруара, стоји пред Кривокапићевом техничком Владом. Овако наведени догађај најављује Агенција Анадолија: „Инаугурација реиса Исламске заједнице у Црној Гори Рифата еф. Фејзића биће одржана 6. фебруара у Подгорици. Додјела меншуре биће одржана у Османагића џамији, а најављено је присуство бројних делегација исламских заједница из региона. Потврђен је долазак и реиса Републике Турске Алија Ербаша. Рифат еф. Фејзић у новембру прошле године поново је изабран за реиса Исламске заједнице у Црној Гори, на Изборној скупштини Посебног изборног тијела за избор реиса одржаној у Подгорици. Као кандидат дванаест меџлиса и једини кандидат за реиса, Рифат еф. Фејзић тајним гласањем добио је тада 45 гласова од 47 присутних чланова изборног тијела које чине чланови Сабора, Мешихата и Исламског вијећа Исламске заједнице у Црној Гори. Рифат Фејзић функцију реиса обавља од 2003. године. Завршио је исламски факултет Универзитета ‘Докуз Еyлул’ у Измиру. Говори турски језик.“
Црна Гора је, како тамошња интелектуална крема воли рећи, земља мултирелигиозног склада. У том смислу се и различите вјерске заједнице једнако третирају. Догађај врло сличан овоме десио се врло скоро, заправо готово до у дан прије тачно пет мјесеци. Био је пети септембар и такође је била недеља. Владика Јоаникије је тога дана устоличен за митрополита црногорско-приморског Српске православне цркве. Као што је реис Фејзић највећи вјерски ауторитет за муслимане међу онима са сједиштем у Црној Гори, то је, по аналогији, владика Јоаникије за православце. Сјећамо се да су разни аналитичари, политичари и остала менажерија ономад били осупнути одлуком Српске православне цркве да устоличење обави у свом манастиру (Цетињском) који су сами изабрали за ту прилику. Сугерисано им је да иду у неки град с већим процентом својих вјерника. То би било потпуно исто као када би неко сада Исламској заједници у Црној Гори сугерисао да устоличење не организује у Османагића џамији, у подгоричкој Старој Вароши, него, примјера ради, у Рожајама, Плаву или Улцињу.
Незамисливо је, и то је, наравно, добро, да неко покуша да спријечи да се реис Фејзић устоличи у Подгорици. Незамисливо је да ову нормалну вјерску церемонију није могуће организовати без „хеликоптерског десанта“. Незамисливо је да угледни интелектуалци не зову Исламску заједницу у Црној Гори њеним службеним именом него да је полупогрдно зову, примјера ради, Исламском заједницом Бошњака.
Ово илустровање различитих јавних реакција на два сродна догађаја треба да буде упозорење за будућу власт у Црној Гори ко год је и кад год је формира. Власт Ђукановићеве Демократске партије социјалиста је срушена због патерналистички потцјењивачког односа према Српској православној цркви и Србима у Црној Гори. Ако се таква пракса настави, све оно што су носиле литије вратиће се у још интензивнијој форми.
Атмосфери у Црној Гори треба „спуштање лопте“. Пријеко је потребно „затрпавање јаза“ ископаног посред јавне сфере. Бизарно-блесаве и егзибиционистичке иницијативе попут оне коју је цинично покренула дукљанска интелектуална крема (Бобан Батрићевић, Аднан Чиргић, Андреј Николаидис и Александар Радоман) писмом Предсједништву Црногорске академије наука и умјетности у којем се тражи да се у ЦАНУ инстантно приме Здравко Кривокапић, Весна Братић и Оливера Ињац уз квазидуховито политикантско образложење показују да с те стране постоји интерес за наставак што дубље подјеле. Дио јавности који жели да се финализују промјене у Црној Гори, да се доврши формирање модерног црногорског друштва које неће бити потчињено Србији, али неће бити антисрпско, мора дјеловати друкчије, мора се учинити привлачн(иј)им и добром дијелу (некадашњег) бирачког тијела ДПС-а које није идеолошки фанатизовано.
Углавном, све је јасније да до довршавања транзиције у Црној Гори неће доћи до предсједничких избора. Такође, све је извјесније да Мило Ђукановић никад више неће бити предсједник Црне Горе, независно од тога да ли ће се уопште поново кандидовати, а сва је прилика да неће. У том смислу, све је важније како ће се и под којим условима потписати Темељни уговор Републике Црне Горе са Српском православном црквом. Не треба заборавити, литије које су биле катализатор изборне промјене од 30. августа 2020. године, почеле су због непотписивања тог уговора. Идући избори десиће се, по свему судећи, након што се Темељни уговор потпише. Полазне позиције ће, дакле, бити друкчије, али нипошто није сигурно да ће се у те изборе ући с друкчијим емоцијама.