У посљедњих неколико мјесеци грађани Црне Горе су често од појединих званичника Владе, а првенствено од премијера у техничком мандату Дритана Абазовића могли чути најаве да нас може чекати “тешка” јесен и зима, са могућим несташицама струје и хране.
Но из Министарства економског развоја и туризма су Побједи саопштили да у том Владином ресору не очекују несташицу основних животних намирница у наредном периоду.
Из једног од највећих црногорских трговачких ланаца компаније Домаћа трговина навели су да на залихама имају довољне количине основних животних намирница.
Економски аналитичар Мирза Мулешковић очекује тешку јесен као и наредну годину, подсјећајући да је Црна Гора забиљежила рапидан раст свих цијена, што је у значајној мјери угрозило животни стандард грађана. Но ни он не очекује значајније несташице и озбиљније поремећаје на тржишту, али упозорава да се не могу давати дугорочне прогнозе, јер се у зависности од ситуације у Украјини и трендова на међународном нивоу ова ситуација може промијенити.
Из Електропривреде и Министарства капиталних инвестиција нијесу одговорили на питања Побједе да ли ће током јесени и зиме бити довољно електричне енергије и нафтних деривата, те да ли се могу очекивати рестрикције.
“У прилог ставу да не очекујемо нити имамо најаве о могућој несташици производа у наредном периоду, посебно основних животних намирница, говоре и пуни рафови црногорских продавница (што није случај са неким земљама региона) као и информације које долазе од добављача трговачких ланаца, са којима смо редовно у контакту”, казали су Побједи из МЕРТ-а.
Из тог ресора су се осврнули и на одлуку Владе Србије да забрани привремено извоз млијека из те државе.
“То се, према информацијама које имамо, успијева надомјестити набавком те намирнице са алтернативних тржишта из региона”, рекли су представници МЕРТ-а.
Резерве
Они су подсјетили да је МЕРТ у јулу потписао споразум о сарадњи са 11 трговачких ланаца којим су се они обавезали да, у недостатку робних резерви, држе одређене количине основних животних намирница које би држава користила у случају евентуалних поремећаја на тржишту или несташица.
“Те резерве односе се на брашно, уље, шећер, тјестенине, месо, конзервиране месне прерађевине и обавезу трговаца да ове производе имају на залихама до три мјесеца (неких од ових производа има довољно и за знатно дужи период). Министарство у континуитету прати ситуацију на тржишту намирница и у односу на то како се она буде развијала – кориговаће се и мјере државе”, поручено је из МЕРТ-а.
Из МЕРТ-а су подсјетили и да је Влада у јуну привремено ограничила марже на велепродајне и малопродајне цијене уља, брашна, соли и шећера на основу
Закона о привременим мјерама за ограничавање цијена производа од посебног значаја за живот и здравље људи.
“Да је та мјера дала резултате говори и податак да је у овом моменту цијена јестивог уља код нас најнижа у региону”, истакли су из МЕРТ-а.
Из компаније Домаћа трговина наводе да се у њиховим маркетима несметано обавља куповина свих основних животних намирница и да тренутно на залихама имају довољне количине тих производа. У оквиру те компаније послују Арома и Сити маркети и Конто дисконти.
“Поштујући потписани споразуму са Министарством за економски развој и туризам, о тромјесечним залихама основних животних намирница, настојимо да кроз допуне залиха обезбиједимо договорене количине”, саопштили су из Домаће трговине.
Више извора снабдијевања
Они су подсјетили на чињеницу да на свјетском и регионалном тржишту већ мјесецима постоји нестабилност у континуитету и доступности појединих сировина.
“Зато смо наше напоре усмјерили ка том да из више извора прибављамо робу како не бисмо зависили само од једног канала набавке. То није једноставан задатак али је наша компанија до сада успјела да за потрошаче обезбиједи несметано снабдијевање па ћемо учинити све што је у нашој могућности да тако и наставимо”, поручили су из тог трговачког ланца, одговарајући на питање да ли и у којој мјери тренутна ситуација у Србији са несташицом поједних основних животних намирница (млијеко, као и раније шећер) може утицати на снабдјевеност у њиховим трговачким објектима.
Економски аналитичар Мирза Мулешковић наводи према свим информацијама и нешто што може да се пројектује јесте да нас очекује веома тешка јесен и тешка сљедећа година.
“Већ у овом тренутку Црна Гора је забиљежила рапидан раст свих цијена што је у значајној мјери угрозило животни стандард грађана, а негдје позитивна страна ове ситуације је што смо у посљедњих неколико недјеља имали стабилизацију цијена на међународном тржишту што је зауставило даљи рапидни раст цијена у Црној Гори”, казао је Мулешковић.
Он се нада да ће се овакав тренд наставити и у наредном периоду али и упозорава да кад се Европа буде суочила са кризом енергената можемо рачунати да ће доћи до додатног раста цијена.
“Што се тиче несташице, мишљења сам да не би требало да се деси да имамо озбиљне поремећаје на нашем тржишту и да дугорочно будемо без одређених производа, посебно основних животних намирница. Али генерално, у зависности од стања у Украјини као и трендова на међународном нивоу, ова ситуација може да се промијени”, реакао је Мулешковић.
Пројекције
Према његовим ријечима ово је период за који је тешко пројектовати шта ће се десити у наредних десет дана а не шта можемо очекивати за пар мјесеци.
“Ипак са добром припремом, са обезбјеђивањем довољних количина свих производа, кроз сарадњу државе и приватног сектора, не видим велике шансе да се деси да у Црној Гори дође до несташица”, саопштио је Мулешковић.
Он је подсјетио да је у овом тренутку највећи проблем са млијеком, због забране извоза од стране Србије и несташице у БиХ.
“Ипак мислим да су ово краткорочни поремећаји и да у дугом року неће бити значајнијих проблема. Ипак, да би били потпуно сигурни у овај сценарио, држава мора у овом тренутку додатно да помогне произвођаче ових производа из Црне Горе како би покушали да увећају своју производњу и на тај начин смање увозну зависност Црне Горе”,истакао је Мулешковић и додао да то дугорочно мора бити главни циљ доносиоца одлука јер су се, како каже, управо ови дјелови економије показали као веома рањиви, а у неким кризним периодима веома значајни за државу.
Коментаришући да ли је Влада урадила све што је потребно како би спемно дочекали јесен и обезбиједили довољно производа, првенствено основних животних намирница, Мулешковић је навео да је Влада већину одлука донијела са закашњењем.
“Иако је донијет сет мјера које су се односиле на ограничавање цијена, те је постигнут договор са трговинским ланцима о робним резервама, чињеница је да је већина одлука донијета са закашњењем што је узроковало раст цијена. Са друге стране, мишљења сам да би требало интензивирати комуникацију између Владиних представника и привреде како би се креирала јасна стратегија која тржишта ће бити приоритетна за набавку роба”, казао је Мулешковић.
Штедјети струју
Он је навео да смо у посљедње вријеме имали опречне изјаве, и изјаве које се мијењају из дана у дан што се тиче тога да ли ћемо имати довољно енергената, првенствено електричне енергије током јесени и зиме.
“Мишљења сам да не би смјело доћи до проблема у снадбијевању електричном енергијом јер Црна Гора има толико капацитета да произведе електричну енергију која је потребна да задовољи потребе грађана и привреде, посебно сада када су неки привредни субјекти, који су били највећи потрошачи, угашени или раде смањеним капацитетом”, сматра Мулешковић.
Ипак, како додаје, у ситуацији каква јесте на глобалном нивоу сви морамо бити додатно опрезни, одговорни и водити рачуна о потрошњи електричне енергије јер, како је казао, чињеница је да ће то бити најтраженији и најскупљи производ.
“Тако да негдје сви треба да поднесемо како одговорност тако и да покажемо солидарност и да поштујемо правила која доприносе смањењу потрошње”, рекао је Мулешковић.
Из ЕПЦГ посљедњих мјесеци позивају купце да штеде електричну енергију зато што, како су раније упозорили, на берзи, осим високе цијене, потенцијални проблем може да буде и недостатак електричне енергије, па је не би имали гдје купити.
У петак је саопштено да је Влада на телефонској сједници у четвртак усвојила препоруке за смањење потрошње електричне енергије и извјештај о раду Националног савјета за анализу и праћење сигурности снабдијевања енергијом и енергентима.
У документу су дати приједлози препорука за смањење потрошње струје за јединице локалне самоуправе у дијелу јавног освјетљења, као и за органе државне управе, локалне самоуправе, државна предузећа у власништву државе или локалне самоуправе, јавне установе и привреду.
Дат је и приједлог препорука за предузимање мјера у домаћинствима, у циљу смањења потрошње електричне и топлотне енергије.
Мулешковић: У великој мјери зависни од Србије, оријентисати се и на друга тржишта
Према ријечима Мулешковића чињеница је да је Црна Гора у великој мјери зависна од Србије у дијелу увоза основних животних намирница, као и да генерално даља забрана извоза може краткорочно угрозити снадбијевање на тржишту.
“Ова ситуација нам јасно даје сигнал да се морамо оријентисати и на друга тржишта. Ипак, надам се да се ова ситуација не користи од стране Србије како би се промовисала идеја ,,Отвореног Балкана“ јер чуди чињеница да се забрани извоз млијека у Црну Гору, иако смо прије пар недјеља имали обећања од њихових званичника да се то неће десити, а са друге стране се не забрањује извоз у Македонију и Албанију”,нагласио је Мулешковић.
Он сматра да би то могло да послужи појединима као аргументација у наредном периоду за промоцију те иницијативе.
“Што наравно не би требало узимати као ваљани аргумент у анализи те иницијативе, јер са друге стране постоје много битнији и значајнији елементи који би детерминисали пут Црне Горе”, поручио је Мулешковић.
Студија о потреби формирања робних резерви биће готова до новембра
Одговарајући на питање да ли и када треба очекивати формирање робних резерви, из МЕРТ-а су навели да је Економски факултет у Подгорици ангажован за израду студије о потреби формирања робних резерви у Црној Гори.
“Очекује се да тај стратешки документ буде финализован до новембра. Он треба да садржи анализу робних резерви у региону и Европи, потребна финансијска средства, инфраструктурне капацитете државе као и приједлог за законско уређење овог питања”, рекли су из МЕРТ-а.
Из тог ресора су додали и да је Министарство капиталних инвестиција ставило крајем јула на јавну расправу Закон о снабдијевању нафтним дериватима у случају поремећаја у снабдијевању којим је предвиђено да се обавезне резерве нафте формирају до 1. јануара 2023. године.
“Јавна расправа је завршена а МКИ је у фази анализе примједби и жалби након чега ће финални текст овог закона бити упућен Влади на изјашњавање”, рекли су из МЕРТ-а.