Пише: Марија Шћекић Живојиновић

У чланцима попут „НОВЕ КИНЕСКЕ РЕГУЛАТИВЕ: Да ли је крај онлајн учењу енглеског?“,  „Извјестан крај ОНЛАЈН ЧАСОВИМА ЕНГЛЕСКОГ ЈЕЗИКА КИНЕЗИМА: Најављене промене у зони економског и технолошког развоја у Пекингу“, и „„Двострука редукција“ у Кини: значење, најновије вести, и утицај на српске предаваче енглеског језика онлајн“ од којих последњи садржи и интервју са психологом и утицај „Двоструке редукције“ на српске предаваче енглеског језика, описали смо значење „Двоструке редукције“, најважније ставке, као и импакт који спровођење ове уредбе има на предаваче енглеског онлајн. 

МЕДИЈСКА ПОКРИВЕНОСТ

Гашењем највећег ESL тржишта и проблемом са којим се суочавају предавачи енглеског језика, који имају ученике из Кине, бавила су се и разна удружења у Србији, попут Удружења радника на интернету, Удружење фриленсера и предузетника Србије, Дигитална Заједница и Интернет Радници Србије. Три од наведена 4 удружења удружила су се око заједничких проблема са којима се фриленс заједница суочава и, за почетак, подржали су писмо које је УРНИ упутило надлежним органима са захтевом да се Радна група за израду Закона о флексибилним облицима рада што хитније састане и отпочне рад на нацрту закона. (С обзиром на то да је остало јако мало времена до јануара, питање пореза је једно од горућих питања за фриленс заједницу.) Даље, удружења извештавају о дешавањима у Кини и дају интервјуе било у писаној (нпр. BBC, Политика, Блиц) или у усменој форми (нпр. Exploziv (ТВ Прва, ), или Телемастер (Happy TV)).

Иако нису у радној групи и њихови циљеви се разликују од циљева осталих удружења, представник ИРС је такође дао интервју, за ТВ Нова, у ком је објашњена ситуација у Кини и утицај који ће „Двострука редукција“ имати на део фриленс заједнице. 

Видео: представник ИРС : 25.000 људи без посла

Сви интервјуи и чланци покрили су део дешавања у Кини. Нажалост, најновија дешавања доносе још лоших вести за предаваче енглеског онлајн. 

ОКОНЧАНА ЕРА ВЕЛИКИХ КОМПАНИЈА

14. септембра објављен је чланак у коме је речено да је ера великих компанија из едукационе индустрије завршена. У истом чланку пише и да је спровођење уредбе „двострука редукција“ најважнији пројекат у 2021. години, као и да се очекује да ће примена исте бити строжија у будућности. (Строгоћа се спомиње у још једном чланку у ком се и опомињу фирме да не покушају да траже рупе у закону.) 
Спомиње се увођење тзв. „црних листа“ и „белих листа“ за институције из едукационог сектора, а уведене су и „црне листе“ предавача који држе приватне часове.

18. септембра објављен је нови чланак који говори о томе да све компаније морају да обуставе продају пакета часова, уколико то већ нису обавиле, и да се изврше све потребне провере као и да се заврши регистрација у непрофитне организације пре краја 2021. године.

Све институције које не прођу провере, као и апликације које су те институције избациле, уколико постоје, биће уклоњене.

ПРВОБИТНА ОЧЕКИВАЊА

Дан након што је објављена уредба „Двострука редукција“, кинески Министар просвете изјавио је у интервјуу како очекују да ће се у року од годину дана већ видети ефекти. Када је, крајем јула, објављена уредба а дан касније и интервју, многи су веровали да ће заиста бити потребно годину дана пре него што се било шта деси, или да ће се уредба примењивати само у 9 градова одабраних за пилот програм (иако у самој уредби пише да ће се примењивати у свим провинцијама). Бројни родитељи су похрлили да уплате часове за своју децу у августу, јер су обавештени да ће уплаћивање приватних часова (и онлајн и офлајн) бити онемогућено у току августа односно најкасније до првог септембра. Пре краја августа, међутим, бројне институције су се затвориле. Родитељима је понуђено да се упишу у регистар, у ком се води евиденција о томе колико су које компаније остале дужне, али новац и даље није рефундиран великом броју људи. Само једна институција из Шангаја, која се затворила крајем августа, дугује десетине милиона јуена (више од милион и по €) родитељима који су унапред уплатили за часове. 

Према законима из 2017. и 2019. године, родитељи су за своју децу могли купити пакет часова у максималном трајању од три месеца односно 60 сати (максималних 40 минута по часу * 90 дана = 60 сати). Са смањењем дужине самих часова са 40 на 30 минута, и укидањем часова преко викенда, 60 сати је сада једнако узимању часова 5 дана недељно, сваке недеље, током 6 месеци. Под претпоставком да су компаније и даље биле у могућности да продају пакете од 60 сати у августу, постојала је претпоставка да ће кинеска власт допустити рок од барем шест месеци односно да ће компаније моћи да раде барем до фебруара тј. кинеске Нове године. 

РОК ЈЕ ПРЕКРАТАК ; ШТА СЕ МОЖЕ УРАДИТИ?

Свакако, чак ни шест месеци није довољно дуг рок да се, према проценама, између 10.000 и 25.000 предавача из Србије снађе, али сада када се појавила вест да је рок заправо краћи поставља се питање, шта ће се десити толиком броју српских предавача? Да ли Србија може да понуди запослење оволиком броју људи, поготово људима који имају квалификације које су потребне за предавање језика а који ускоро неће моћи да се више запосле као предавачи онлајн због потенцијалног онемогућавања контактирања ученика из Кине (због измена у условима коришћења апликације WeChat) као и због презасићености тржишта ван Кине и повећане конкуренције? Како ће ти предавачи доћи до нових извора прихода у овако кратком року?