Њемачка данас затвара три од шест нуклеарних електрана које су још у функцији, годину дана прије најављеног престанка коришћења атомске енергије у тој земљи.
Одлука о постепеном избацивању нуклеарне енергије из употребе и преласку са фосилних горива на обновљиву енергију донијета је у вријеме владе социјалдемократског канцелара Герхарда Шредера 2002. године.
Његова насљедница, демохришћанка Ангела Меркел првобитно је одлучила да продужи радни вијек њемачких нуклеарних електрана, али је ту одлуку промијенила послије катастрофе у јапанској Фукушими 2011. године.
Меркел је послије катастрофе у Јапану одредила 2022. годину као крајњи рок за затварање нуклеарних електрана у Њемачкој.
Три реактора која се данас гасе пуштена су у погон средином 1980-их. Обезбеђивали су струју милионима домаћинстава готово четири деценије.
Једна од електрана, Брокдорф, око 40 километара сјеверозападно од Хамбурга на ријеци Елби, била је у средишту антинуклеарних протеста подстакнутих катастрофом у совјетском Чернобиљу 1986. године.
Данас се затварају и нуклеарне електране Гронде, око 40 километара јужно од Хановера, и Грундреминген, око 80 километара западно од Минхена.
Преостале три нуклеарне електране у Њемачкој, Емсланд, Изар и Некарвестхајм, биће искључене до краја 2022. године.
Неки у Њемачкој позивају на поновно разматрање одлуке о престанку употребе нуклеарне енергије, јер електране које су у функцији производе релативно малу количину угљен-диоксида. Заговорници атомске енергије тврде да она може да помогне Њемачкој да испуни циљеве у вези са смањењем емисије гасова стаклене баште.
Међутим, нова њемачка влада је ове неђеље саопштила да затварање свих нуклеарних електрана сљедеће године, и постепени престанак употребе угља до 2030. године неће утицати на енергетску безбједност земље ни на њен циљ да највећа европска економија постане „климатски неутрална“ до 2045. године.