PREDSEDNIK Srbije Aleksandar Vučić prisustvuje danas obeležavanju Dana sećanja na stradale u NATO agresiji 1999. godine, u 18 časova u Somboru, na Trgu svetog Đorđa.
Obraćanje predsednika Aleksandra Vučića
– VAša svetosti, poštovani predsedeniče Dodik, predstavnici narodnih skupština ivlada, ministri, dragi narode, 24 godina od kada je počela agresija na SRJ. večeras nas u somboru posle 24 godine ima ubedljivo najviše, a to govori i nešto loše i dobro. Govorim iz srca, atrudiću se da me emocije ne nadvladaju i tako naštetim našoj zemlji. Pre 24 godine je umrlo međunaorndo pravo i to zvuči kao nevažna rečenica, ali nije, mogo je od toga. Ništa što se u svetu ne može da bude gore od toga što su uradili maloj zemlji koja je htela da bude s klobodna i to se nije svidelo onima koji su želeli novi poredak. Razorili su mnogo veće tzemlje i došla je na red Srbija. Gledao sam danas svetske časopise u kojima su govorili o borbi protiv varvarstva i onih koji prave humanitarnu katastrofu jer tako sprečavaju genocid. To je sve od ljihove argumentacije. Ajde da vidimo šta je istinito. U def genocida suština je da postoji namera o uništenju neke etničke ili verske grupe, a to nikada nije dokazano. Niste vi sprečavali nikakavu humanitarnu katastrofu, vi ste naoružavali pobunjenike u slobodnoj i slobodarskoj zemlji. a kada ste videli da nećete moći da dobijete odobrenje SB UN rekli ste a šta će nama to. Okupilo se njih najmoćnijih 19 koji ste rekli naučićemo mi te srbe pameti. prošlo je 24 godine, kidali ste nam delove zemlje, ubili decu i civile, vpojnike i policajce. Odakle vam pravo da nam ubijate vojnike i policajce, ko vam je da o to pravo. jel Radovan medić išao u Masačusets ili Loaru da nekog ubija, ili st evi došli ovde i ubili ga pred kućnim pragom. Jel on napao nekog ili išao na dužnost. 75 od 78 dana bila je vazdušna opasnost u Somboru. Jel ste li nas naučili pameti? Niste, lomili ste srpski duh ali ga nikada neće slomiti. I danas kada nas pritiskate i tražite da damo opravdanje za ono što ste uradili. Mi ne želimo da ikada više imamo sukobe, ni sa kim, ni sa albancima ni sa vas 19 moćnih. I vi se i dalje čudite što postoji jedan mali prkosan narod u srcu Evrope. Sve što ste sebi dali za pravo, drugima niste. S pravom štitimo teritorijalni integritet, i Ukrajine, i vi se pozovate na Povelju UN koju ne poštujete samo kada je u pitanju jedna mala zemlja. Nećete da poštujete ono što ste potpisali, jer ste jaki veliki i moćni, može vam se.
Obraćanje Milorada Dodika
– Poštovani, okupljamo se već nekoliko godina zahvaljujući Vučiću da se agresija ne zaboravi i nazove pravim imenom , a ne Milosrdnim anđelom kako su zvali oni koji su bacali bombe. Nećemo ni oprostimo ni da zaboravimo jer su išli da nas razore i unište, jer je NATO hteo da dokaže svoj smisao, a nas su izabrali da budemo njihovo vežbalište i nikada se nije desilo da neko napadne državu i posle nudili kredite da renoviraju mesta koja su oni uništili. Ja ne mogu da im verujem niti ću ikada moći. Odjednom mi smo narod čiji je narod nazvan kolateralna šteta. Naša deca su ginula sa strašnim traumama. I onda nam dođu i kažu da zaboravimo i idemo dalje. Srpski narod čine i živi i mrtvi, i zato nikad ne zaboravljamo. Ja im se nikada neću klanjati. EU koja nam postavlja ultimatum nije Evropa u koju želimo da idemo. Ne smemo da izgubimo svoj suverenitet, koji je po volji naroda. Srbi danas imaju dve države- Srbiju i Republiku Srpsku. Ja želim da kažem učesnik sam teških razgovora, ali ono što je izdržao Vučić malo ko je izdržao za svoj narod. Kada vidite Francusku, Nemačku, naš narod mora da se okupi oko svog rukovodstva. Vidim budućnost našeg naroda u ujedinjenju Srbije i RS.
– Stalno pokušavaju da nam uzmu imovinu za koju smo se borili i dobili sporazumom, a ja im kažem, onog trenutka kada to urade sazvali ste sednicu na kojoj proglašavamo samostalnost RS i ne zanima me šta kažu. Kakav nam mir nudite, to nije samo u Sarajevu već u celoj BiH. Ponosan sam na sve Srbe, da se borimo za sve što imamo. Ostali smo i borimo se nema veze što različito mislimo, mi imamo isti cilj. Smeta im jaka Srbija i hteli bi je rasutu. Ponosni smo na ono što je učinio predsednik Vučić i sve što je postigao za srpski narod. Uveren sam da svi oni koji u Srbiji prepisuju neko ponašanje predsedniku, lažu. Znam da je on čovek pre svega veliki patriota koji uzme da bi se provukli kroz ova teška vremena, ali oni koji misle da predstavnike država ruše na ovaj način varaju se. Danas moramo da kažemo da je budućnost Srba izvesna – ostanimo okupljeni i zajedno, snaga i vera koja se meri ogromnim merilom koji ide dotle da smo spremni da se borimo.
– Znamo da nemate svest i savest i znam da će vas to što ste ubili Milicu Rakić i ostalu nedužnu decu progoniti do kraja života. Neka živi Srbija, neka živi Republika Srpska i neka živi ujedinjena Srbija i Republika Srpska, ma šta rekli oni koji su nas bombardovali. Hoćemo to, ali na miran način.
Obraćanje Marijane Paskaš
Obraćanje Marijane Paskaš, ćerke Radovana Medića, prve žrtve NATO agresije.
– Vreme zaista leti, a danas je pune 24 godine, od kada nisi sa nama. 8760 dana je prošlo od kada nisi sa nama. Zvuk sirene i ‘voli vas tata’ sa vrata je ono što je obeležilo naše odrastanje. Upozoravao si, ali mi nismo mogli da razumemo. A kao i bismo, ja sam imala 13, a Gogi 11 godina. Mama se uzdigla i sama podigla Gogija i mene u dobre i poštene ljude, kako si ti i želeo. Propustio si mnogo toga. Naše mature, diplomske, prve izlaske, prve poslove, venčanja, rođenja tvojih unučadi… Nisi bio tu da ispratiš svoje roditelje na večni počinak. Znam da si tamo negde da nas čuvaš i da i dalje imaš onaj blagi osmeh po kome te svi pamte.
pogled.me/novosti