Највише новца 2,8 милиона уплатио је Волкано. Лани радило 967 кладионица, 130 аутомат клубова, пет казина и 12 интернет сајтова за клађење
Државни буџет је прошле године од концесија на игре на срећу приходовао 14,2 милиона еура, што је за 2,3 милиона више него у 2020, али и за милион и по мање него у 2019. години, наведено је у извјештају Сектора за игре на срећу, Управе прихода и царина за 2021. годину.
Због епидемиолошких мјера приређивачи игара на срећу су били затворени неколико мјесеци у 2020. године, а с ограничењима су радили и прошле године.
Лани је у оквиру регистрованих приређивача радило 967 кладионичарских мјеста (57 мање него у 2020), 130 аутомат клубова (два више него лани), пет казина (од којих је један престао с радом) и двије томболе. Игре на срећу преко интернета приређивало је 12 предузећа, два више него у 2020. години.
Варијабилна концесија плаћања у вриједности од 10 одсто на разлику између уплата и исплата, фиксне су 500 еура мјесечно по кладионичарском мјесту, 50 еура мјесечно по аутомату за клађење и 10.000 еура мјесечно по интернет приређивачу.
Највише новца у буџет уплатила је компанија “Везув Волкано” 2,76 милиона еура, односно 20 одсто укупног износа од свих приређивача, што значи да је постала убједљиво највећи приређивач на црногорском тржишту.
Други по количини уплата у буџет био је “МНА Гаминг” – Адмирал Бет, са 1,33 милиона, док је на трећем мјесту ланац кладионица “Лоб” са 1,15 милиона еура.
На четвртом мјесту је “Спортинг гроуп” у оквиру које послују СББет кладионице, с уплатом у државну касу од 1,13 милиона еура, а затим слиједе “Чибри” – Златник са 1,13 милиона, казино Маестрал са 997 хиљада, “Џек пот” који је за своја три казина уплатио држави 873 хиљаде, “Фун Фун” 832 хиљаде, “Мултимат” 630 хиљада, “Аруа” 598 хиљада…
Компанија “Џек пот”, у власништву бизнисмена Бранислава Брана Мићуновића и Саве Џигија Грбовића, за три казина платила је мање него “Маестрал” за један казино.
Интересантно је и да је “Лутрија Црне Горе” Саве Грбовића, за својих 15 аутомат клубова за игре на срећу, платила држави 189 хиљада еура фиксне и варијабилне концесије, а компанија “Гаме Wорлд” за својих пет аутомат клубова 232 хиљаде еура и “Везув” за 12 аутомат клубова 351 хиљаду еура. “МНА Гаминг” има највише аутомат клубова – 20, за које је платио 853 хиљаде еура.
Казино “Авала”, који је прошле године престао с радом, платио је држави за тај период рада 193 хиљаде еура.
Највише кладионица има “Везув” – 314, а затим слиједе “Чибри” 115, “Лоб” 106, “Спортинг” и “Фун Фун” имају по 94, “МНА Гаминг”, 64, “Мултимат” 50 кладионица…
Бивше Министарство финансија и социјалног старања Милојка Спајића је било припремило нацрт Закона о играма на срећу којим би се значајно повећао износ концесија и тиме очекиване приходе на 25 милиона. Приређивачи су на те предлоге реаговали тврдњама да би тиме били угашени домаћи приређивачи, да би се игре преселиле на црно тржиште, а држава добила још мање прихода. Из садашњег Министарства финансија најављују да ће припремити нови текст Закона о играма на срећу након широких консултација.
Према врстама игара на срећу, највише новца држава је добила од кладионица, скоро осам милиона еура (800 хиљада више него у 2020.), од аутомат клубова 2,85 милиона (раст за 700 хиљада), казина два милиона (600 хиљада више) и од интернет клађења 1,3 милиона (200 хиљада више).
Током прошле године организовано је 68 наградних игара, од којих је на основу концесије држава приходовала 26 хиљада еура, а од два приређивача томболе осам хиљада еура.
Надзор над приређивачима треба модернизовати
У извјештају је наведено да је онлајн надзор, преко којег држава надзире приређиваче игара на срећу – кладионице, при крају свог радног вијека и да га је потребно модернизовати и надоградити.
Онлајн надзор (ИСОНИС) уведен је 2016. године, за вријеме тадашње прелазне Владе када је министар финансија био Рашко Коњевић, а његов савјетник Илија Вукчевић. Од тада је значајно повећана наплата варијабилне концесије од приређивача.
”Тренутно, ИСОНИС прикупља податке са 42 приређивачке комуникационе платформе, са преко 1.100 локација и више од 4.700 уређаја. У 2020. години, прикупљено је преко 100 милиона трансакција са трендом пораста у наредном периоду. Наведени подаци указују на потребу хитних интервенција у циљу побољшања хардверско-комуникационе компоненте система јер је рачунарска опрема при крају свог ескплоатационог периода”, наведено је у извјештају.
Министарство финансија је са Владом Словачке 2018. године потписало споразум којим је добило милион еура донације за усвајање новог савременог закона о играма на срећу и модернизација онлајн надзора над приређивачима. Међутим, од тога се још ништа није десило. Надзор је, између осталог, требало проширити и на остале приређиваче а не само на кладионице.
Систем је прошле године евидентирао преко 5.000 неправилности и грешака у преносу података о чему је обавјештавана Управа за инспекцијске послове – Одсјек за инспекцију за игре на срећу, која је провјеравала те неправилности.
Извор: Вијести