Заштитник људских права и слобода Црне Горе позива на суздржаност носилаца државних функција и представника политичких елита од коментарисања уређивачке политике медија или било које врсте недозвољених притисака на рад новинара.
(Фото: Омбудсман)
„Као што смо констатовали и у претходним извјештајима о стању људских права у Црној Гори из угла институције, није први пут да су поједини медији исказали бојазан за свој статус и будућност због политичких изјава у којима се најављивало, инсинуирало њихово ‘гашење’, отпуштање, позивање на одговорност и на сличне начине исказивало незадовољство њиховим радом, што су доживјели као пријетње, реваншизам и удар на медијске слободе“, наводи се у саопштењу Омбудсмана.
У Институцији Заштитника људских права и собода сматрају неопходним унапрјеђење механизама саморегулације и подстицање јавности да се незадовољство извјештавањем и радом било ког медија треба исказати кроз формалне захтјеве механизмима саморегулације и/или законом предвиђене могућности, никако пријетњама и стварањем негативне атмосфере погодне за угрожавање медијских права и слобода.
Подсјећају и да утврђивањем постојања говора мржње треба да се баве надлежни државни органи.
„Истовремено очекујемо да професионализам, објективност и одговорност, као неупитни постулати новинарске професије, неће попустити пред изазовима и интересима које ствара и намеће друштвено-политички контекст. У том правцу неопходна је и већа сарадња и солидарност унутар саме медијске заједнице, како би се утицало на очекиване промјене, које се тичу поштовања струковних начела и поступања“, наводи се у саопштењу.
Они су и овом приликом апеловали на све чиниоце који имају неспорну ширу друштвену подршку, оне из државних институција, цивилног друштва и других субјеката, да не користе увредљив и говор који прелази границу толеранције слободе изражавања, пазећи да својим дјеловањем не ремете ионако нарушену друштвену кохезију у земљи.
„На тај начин би се избјегле много теже посљедице којима мржња и нетолеранција трују друштво и могу изазвати много тежи конфликт, због којег би Црна Гора могла дугорочно стагнирати“, указали су из канцеларије Заштитника људских права и слобода.