УПУЋЕНЕ СУГЕСТИЈЕ ВЛАДИ ЗА ИЗРАДУ ПЛАНСКОГ ДОКУМЕНТА
Општина и МЦП усагласили будући изглед Саборног храма у Будви
Предвиђено да се храм гради на мјесту садашње градске капеле. Прије него што буде започета градња, капела ће бити измјештена, односно изграђена на новом гробљу, недалеко од будућег храма
Планирани изглед Саборног храма, Фото: Компјутерска анимација
Градоначелник Будве Марко Бато Царевић и координатор Митрополије црногорско-приморске, епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, договорили су смјернице за израду планског документа – урбанистички пројекат, којим ће бити обухваћено два хектара земље Митрополије – добро цркве Света Петка на заобилазници, гдје је планирана изградња највећег саборног храма на црногорској обали, храм Светог апостола и јеванђелисте Марка.
То је “Вијестима“ потврдио Царевић који се прошле седмице састао са Јоаникијем у Будви, а сугестије су упућене Министарству екологије просторног планирања и урбанизма. Министарство је прихватило предлог Царевића, који је од Владе затражио да се што прије започне израда тог планског документа, јер је то предуслов како би МЦП могла да на мјесту градске капеле изгради православни храм.
Царевић је казао да су извршене неке измјене од првобитног идејног рјешења будућег храма, које се односе на звоник, али и и чињеницу да није потребно градити помоћне просторије за храм, имајући у виду да се у непосредној близини налази и конак цркве Света Петка.
Он је “Вијестима“ потврдио да су и усаглашеним планским рјешењем, који је упућен Влади, предвиђено да се храм гради на мјесту садашње градске капеле, те да ће прије него што буде започета градња, капела бити измјештена, односно изграђена на новом гробљу, недалеко од будућег храма.
Министар екологије, просторног планирања и урбанизма Ратко Митровић недавно је доставио Царевићу и предлог одлуке о изради урбанистичког пројекта, који је потписао премијер Здравко Кривокапић.
“Молимо да нам доставите сугестије у односу на планиране капацитете, број вјерника за који се предвиђа комплекс, као и врсту и тиипове објеката које би комплекс обухватао: административне објекте, параклиси, звоници…“, навео је у допису Митровић.
Управо је на основу овога захтјева одржан и састанак Царевића и Јоникија, на којем су конципиране тражене сугестије.
У Одлуци о изради урбанистичког пројекта за комплекс православног саборног храма у Будви, коју потписује Кривокапић, наводи се да израда “представља плански основ за успостављање препознатљиве архитектонске физиономије у комплекса кроз изградњу православног Саборног храма на црквеном земљишту“.
“Површина обухвата урбанистичког пројекта износи око 20.493 квадрата. За УП ће се радити стратешка процјена утицаја на животну средину, а финансијска средства потребна за израду УП обезбиједиће се из буџета Црне Горе у износу од 12.000 еура. Рок за израду урбанистичког пројекта је 12 мјесеци од потписивања уговора са руководиоцем израде планског документа. УП се ради на основу програмског задатка“, наводи се у одлуци.
Израда урбанистичког пројекта кључна је да би се створиле могућности за градњу храма. Наиме, МЦП је још 28. јула прошле године предала в.д. главном градском архитекти Младену Ивановићу захтјев за давање сагланости на идејно рјешење будућег храма.
Ивановић који је обављао функцију главног архитекте у вријеме администрације Николе Дивановића (ДПС) позивајући се на важећи Детаљни урбанистички план “Подкошљун“ предочио је Митрополији да је неопходно да се за црквени комплекс мора израдити урбанистички пројекат, за шта је задужено тада било Министарство одрживог развоја.
Међутим, Митрополија је у новембру доставила новом в.д. главном градском архитекти Владану Стевовићу, кога је именовао Царевић, након смјене локалне власти допис да одустаје од захтјева, јер је и од новог градског архитекте упозорена да мора да се уради урбанистички пројекат.
Царевићева администрација је прије насилне смјене давала подршку Митрополији да започне градњу храма. И покојни митрополит Амфилохије је још за “Вијести” прије двије године најавио градњу храма у Будви, наводећи да ће то бити украс града.
Пословни аранжман са ХДЛ Митрополији донио новац за градњу
На одлуку да започне градњу, свакако је утицао и пословни аранжман СПЦ са компанијом ХДЛ, јер је Митрополија сусједну парцелу, поред капеле уступила у дводеценијски закуп трговачком ланцу, који је на том мјесту изградио двоетажни велики хипермаркет.
Некадашња главна градска архитектица Ана Самарџић је 2019. дала сагласност на идејно рјешење пословно трговачког комплекса ХДЛ. Идејним рјешењем на црквеној земљи предвиђене су двије фазе – једна која подрзумијева градњу једноспратног пословно трговачког центра и друга фаза предвиђа градњу укупно 59 станова.
Да би ХДЛ могао да изгради супермаркет, било је потребно комплетирање парцеле, па су је почетком новембра 2018. Скупштина општине, тијесном одборничком већином дала зелено свјетло ланцу супермаркета да им се за 154 хиљада еура прода 483 квадрата општинске земље.
Зелено свјетло да се гради супермаркет дало је десет одборника тада владајуће коалиције и то шест из редова ДФ, три из Црногорске, СНП, и независни одборник Стеван Џаковић. Против је било девет одборника – седам Демократа, независна одборница Драгана Вујовић и одборница УРА Божена Јелушић. Буквално је глас једног одборника превагнуо да се ХДЛ-у прода општинска земља.