Отац Мијајло каже да је велика радост што је наследник Митрополита Јоаникија, који је из темеља обновио Епархију будимљанско-никшићку, на њеном трону владика Методије један од најдивнијих монаха и људи са којим је сваки сусрет велика радост.
Љубављу, мудрошћу и духовношћу, коју је примио са груди блаженог спомена Патријарха Павла, уз кога је, као монах, провео његове последње године, владика Методије грли сваког човека са којима се сретне. Уз њега сам и ја сам бољи човјек – каже с братском љубављу отац Мијајло.
Он се осврнуо и на реакције које је, код једног дијела јавности, изазвао недавни скок падобраном владике Методија на Капином пољу у Никшићу.
Нема бојазни, јер шта год да владика Методије ради то ради професионално, па тако и тај скок падобраном, који је изазвао буру реакција и гласина које иду чак и дотле да кажу да је наш владика учествовао у рату у Сарајеву. Ми Срби смо небески народ па је природно да се, и физички, понекад спустимо са неба“, шаљиво је казао отац Мијајло, нагласивши да владика Методије воли спорт јер је спуштање падобраном, прије свега, спорт.
Отац Мијајло додаје да то што се владика понекад спусти падобраном или што је и он сам био био у 63. падобранској бригади не значи да су њих двојица милитантни.
Владика Методије је у току рата у Сарајеву био веома млад тако да није могао бити учесник ратних дешавања у овом граду. Истина је да је одрастао је у Сарајеву, али је истина и да се током рата вратио, заједно са родитељима и братом и сестром у своју отаџбину Црну Гору. Наш драги владика само молитвом и срцем брани свој народ. Никада није користио оружје нити је могао бити припадник било каквих јединица које су учестовале у ратним дешавањима. На крају сви могу да израчунају колико је година Владика Методије, који је рођен 1976. године имао у време рата у Сарајеву – каже отац Мијајло.
Отац Мијајло, један од ријетких који је био присутан 5. септембра у Цетињском манастиру на устоличењу Митрополита Јоаникија, говорио је о свом утиску овог духовног празника који је одисао радошћу и љубављу и поред свих искушења којима је наша Црква била изложена тог и претходних дана.
Осјетили смо у дубини душе да се Патријарховим ријечи Достојан, које су се проломиле Цетињским манастиром, радују зидине ове древне светиње, Свети Петар Цетињски, Свети Петар Други Петровић Његош, Митрополит Амфиилохије, сви наши славни преци и цијела Црна Гора. Нас тридесетак који смо били у Цетињском манастиру, споља гледано, били смо одсечени од остатка Црне Горе. У ствари ми смо били најслободнији. Цетињски манастир је одисао ведрином, молитвеном атмосфером, сви смо били у молитви и спремни да шта год се деси бранимо светињу, правду и истину. Када је Патријарх рекао: Достојан, уплашио сам се снази одговора народа на те његове ријечи, због кога су зидине манастира одјекнуле и радосно одзвањале том великом радошћу- присјетио се отац Мијајло.
Поновни долазак посјета Патријарха српског у Црну Гору, други пут овог мјесеца, велика је радост за све нас- закључио свештеник Мијајло Бацковић, шеф Кабинета Епископа будимљанко-никшићког.
извор: новости