Свети Сава је гдје год су његови православни потомци посадио сјеме свјетости, истине, правде и љубави. Из тог светосавског, христоликог, православног сјемена развило се стабло које су његовали наши преци и које су нама дали у наслеђе, дали нам благородне плодове нашег заједништва, истине и јединства, а ми наслиједивши те плодове позвани смо да даље не само чувамо светосавски корјен и стабло, не само да чувамо светињу, него да живјећи светињом и даље је унапређујемо тако што у њој растемо, знајући ко смо, рекао је патријарх Порфирије у Пљевљима.
Након светог евхаристијског сабрања у манастиру Милешеви, патријарх српски Порфирије је заједно са отачаственим архијерејима дошао 10. маја 2022. године у храм Светог великомученика Георгија на Гукама у Пљевљима, гдје га је дочекао епископ милешевски Атанасије са многобројним вјерним народом.
Након свечаног дочека патријарх Порфирије је освештао црквено-народни дом, а потом је сабранима захвалио на топлом и величанственом дочеку.
– У овим данима сви ми још увијек осјећамо радост прослављања Васкрсења Христовог. У том празнику ми препознајемо, славимо и свједочимо и своје лично, појединачно васкрсавање, али и васкрсавање свих нас као заједнице, из сваког пада у свако усправно стање, васкрсавање из сваког мрака у сваку свјетлост, знајући да је наша перспектива и опредјељење васкрсавање и устајање из сваког гријеха у врлину. Врлина није ништа друго него прослављање имена Божјег, устајање из сваке лажи у сваку истину. Знамо и из Васкрсења Христовог да је Бог онај који побјеђује нечастивог, али исто тако сте ви, браћо и сестре, најбољи свједоци да у Васкрсавању Христовом васкрсавамо и ми непрестано, да у нама васкрсава светиња и да увек светиње имају последњу ријеч, а не оно што се бори против светиње – казао је он.
Остакао је да је Свети Сава је гдје год су његови православни потомци посадио сјеме свјетости, истине, правде и љубави.
– Из тог светосавског, христоликог, православног семена развило се стабло које су његовали наши преци и које су нама дали у наслеђе, дали нам благородне плодове нашег заједништва, истине и јединства, а ми наслиједивши те плодове позвани смо да даље не само чувамо светосавски корјен и стабло, не само да чувамо светињу, него да живјећи светињом и даље је унапређујемо тако што у њој растемо, знајући ко смо. Само онда када знамо ко смо и одакле смо, када знамо да је наш оквир светосавски, када знамо да је он наше и име и презиме, онда ће у том саосјећању и наша националност и српско биће добити своју пуну мјеру и значење. Тада ће наше српско име у пуној мјери бити освећено и просвећено благодаћу Божјом, оно ће надрастати себе, бити широко и дубоко толико да свако ко је другачији и припада другом народу, ко се на други начин моли Богу, имати мјеста у нашем бићу, љубави и души, закључио је патријарх Порфирије.