Шта се поуздано зна о ова наводна „три инцидента“? Имамо ли било какве неспорно утврђене чињенице које би Зековићу и осталим душебрижницима дале за право да износе овакве констатације? Ако нема поузданих сазнања о неким догађајима, онда је интерпретација гласина и једностраних изјава дио политичке пропаганде, а оваквим изјавама се само креира атмосфера у којој се призивају стварни инциденти „на националној и политичкој основи“
Савјет за грађанску контролу полиције подсјећао је на већи дио овдашње НВО-сцене, спремне да се згражава над патњама свих – који не живе у Црној Гори. Или – који бар нису Срби.
А бивши предсједник Савјета, Александар Саша Зековић, „анализама“ стања ствари у друштву, израженом „болећивошћу“ према „момцима у плавом“, са вишком мишићне масе и мањком савјести и осјећаја за правду – нарочите пред крај свог мандата више је подсјећао на пи-ара Вељовићевих „јуришника“, него на особу која би, по природи ствари, била дужна да укаже на све пропусте полиције, и уложи максималне напоре да се неправилности отклоне, а кривци – адекватно казне.
„Опраштао полицији што нас је тукла“
Подсјетимо да је током прошле године Саша Зековић свесрдно бранио полицију од „насртаја вјерника“. „Дубокоумном анализом“ закључио је и да је младић из Пљеваља, Огњен Мијатовић, током протеста због хапшења владике Јоаникија, насрнуо на десетак полицајаца. Стога су, јелте, сви ови „блиндирани“ и „беспомоћни“ полицајци били присиљени да се одбране од напада „државног непријатеља“.
Претучене жене и дјеца широм црногорских градова, сузавци и шок-бомбе, нису могле, у очима њиховог „контролора“, помрачити „ружичасту“ слику црногорске полиције.
Након разуларене полицијске тираније у Будви, Зековић је згрозио црногорску јавност оцјеном да су полицајци поступали исправно – јер су бранили државу!
И поново потврдио правило да истина, најчешће, „станује“ далеко од овдашњих „бранитеља“ и „грађаниста“ – самопроглашене „савјести друштва“.
Државни секретар Саша
Права награда за његов самопријегорни рад у одбрани полиције од истине стигла је 25. јуна 2020, када је на сједници Владе именован за државног секретара у Министарству за људска и мањинска права.
Тада смо констатовали да, без икакве сумње, Министарство, Влада и Саша – заслужују једно друго. И предвидјели да се неће растајати – све док Монтенегро не постане Црна Гора. До Христове побједе.
На њихову жалост до тога је дошло прије него су очекивали.
Зековић брани своје „светиње“ – „плач“ за Вељовићем
Ипак, смјена власти и Зековићева оставка није означила крај његових симпатија према полицији бившем режиму који је преко три деценије „мрцварио“ Црну Гору. Тако је у децембру прошле године изразио жаљење што је Влада тражила одлазак директора Управе полиције Веселина Вељовића са те позиције, уз оцјену да то није добра политичка ни професионална порука.
“Доживљавам је као упитну и неправилну политичку интервенцију према полицијској организацији. Изостају одговорност и поштовање према бројним и неспорним резултатима, а посебно конкретизација примједби на рад руководства Управе полиције. У све дубље подијељеном друштву, црногорска полиција заслужује другачији третман од пуког задовољења оног бирачког тијела подигнутог, углавном, на таласу популизма и манипулације Не дамо светиње”, навео је Зековић.
Оцијенио је да ће такав однос према полицији дјеловати обесхрабрујуће на полицијске старјешине и искусне полицијске службенике да се пријављују и прихватају, након в.д. стања, најодговорнијих послова јер, како оцјењује, због сопственог кредибилитета неће пристати на политикански однос и третирање као да су политичке и медијске лутке и крпаре.
У Зековићевој изврнутој стварности за вријеме владавине ДПС-а били су, изгледа, „синоним“ за посвећеност праву, правди и добробити грађана.
Акција „спасавања“ Никшића од – Никшићана
„У Никшићу у протекла 24 сата догодила су се три инцидента по националној и политичкој основи. Та чињеница треба да све забрине“, саопштио је прије пар дана бивши предсједник Савјета за грађанску контролу полиција, а сада само „дугогодишњи активиста за људска права“. Открива и да поједини ћуте и трпе „насиље“, не желећи да „доливају уље на ватру“.
„Ово ће се неминовно одразити на наш даљи живот и развој, а потреба да једна група, једна политика, једна вјерска заједница доминира у односу на све остало у друштву може водити радикализацији и конфликту. Охрабримо и радујмо се промјенама на боље, али не подупиримо и не величајмо потребу за доминацијом и не аплаудирајмо насиљу”, закључује Зековић, указујући по ко зна који пут на „опасност“ која држави „пријети“ од Срба, СПЦ и нове владе Црне Горе.
Милатовић: Матрица ДПС „грађанског активизма“
На „забринутост“ Александара Зековића и њему сличних „грађаниста“ поводом дешавања у Никшићу реаговао је Мићун Милатовић, грађански активиста.
„Шта се поуздано зна о ова наводна „три инцидента“? Имамо ли било какве неспорно утврђене чињенице које би Зековићу и осталим душебрижницима дале за право да износе овакве констатације? Ако нема поузданих сазнања о неким догађајима, онда је интерпретација гласина и једностраних изјава дио политичке пропаганде, а оваквим изјавама се само креира атмосфера у којој се призивају стварни инциденти „на националној и политичкој основи“.
Само да се подсјетимо да је исти овај човјек, у својству предсједника Савјета за грађанску контролу рада полиције, након дешавања у Никшићу од 12. 5. 2020. године, изјавио да је понашање СПЦ „прст у око држави“.
Недуго након те изјаве, дошло је до противправног лишавања слободе владике Јоаникија и никшићких свештеника. Истини за вољу, „грађански активиста“ Зековић је ухапшене посјетио у просторијама за задржавање ЦБ Никшић, констатујући да су услови у којима бораве непримјерени. О томе на који начин су лишени слободе није рекао ни ријеч. Али то је препознатљива матрица ДПС „грађанског активизма“, ваљање у блату сопственог лицемјерја.“, закључио је Милатовић.
IN4S