За Лаковића је, „проблематично и то што више од годину министар и `друштво`, нису ни покушали да направе ред у безбједносном сектору и да службенике који нису достојни за обављање полицијских послова отпусте, као и да испитају улогу појединих високо позиционираних старјешина. Умјесто тога, министар покушава да их све аболира и покрије `новим` Правилником и систематизацијом“
Савјетник премијера за безбједност, Војо Лаковић, одговара на лажи и злонамјерности објављене у Побједином тексту „Лаковић увриједио ауторе правилника, Секуловић одбио да се сретне са њим“.
„Због неистина изнесених у тексту Побједе у вези са Правилником о унутрашњој организацији и систематизацији Министарства унутрашњих послова – Управе полиције, дужан сам јавност упознати са чињеницама“, стоји у његовом реаговању.
Савјетник премијера за безбједност саопштава: „Прије свега, није тачно да сам било кога вријеђао, већ сам само изнио чињенице које су засметале министру и његовом тиму. Незабиљежено је у досадашњој пракси да међународни експерти пишу Правилник о унутрашњој организацији и систематизацији Министарства унутрашњих послова – Управе полиције. Мислио сам да МУП има довољно капацитета и стручних кадрова, који умију ваљано написати Правилник, посебно, ако узмемо у обзир да је на челу тог ресора министар-експерт.“
Преписивачка школа и међународни експерти
„Вјерујем, чак, и да се не служе истином кад кажу да су Правилник писали међународни експерти, који су, врло вјероватно, дали одређене сугестије и препоруке, али сам начин израде Нацрта са свим грешкама и недостацима, је очигледно „рукопис“ домаћих „стручњака“. О каквом непрофесионализму је ријеч, најбоље говори податак да нису жељели да саопште имена „домаћег кадра“ који је радио на изради нацрта Правилника уз образложење „да им сачувају дигнитет“. А то, што због нестручности и незнања једног броја службеника МУП-а сви трпимо и плаћамо цијену и то високу, очигледно господу из МУП-а не занима“, закључак је дијела Лаковићевог саопштења који тиче ангажовања страних експерата и онога што су урадили, или нијесу урадили, како се каже, „домаћи стручњаци“, а у наставку слиједи и следеће:
„Ако упоредите тренутно важећи правилник и „Нацрт новог“, на основу номотехнике и номенклатуре писања, прописаних услова и квалификација, лако ћете уочити да је у питању стандардна преписивачка школа. Једина разлика је у томе што су додате одређене организационе јединице без икаквих ваљаних и стручних разматрања, осим позивања на стране адресе. У крајњем, ако би то требало да буде мериторно и „библија“ у коју се не смије ни зарез ставити, требало је да кажу да се не дира. Али, јасно је, проблем представља то што су уочене грешке и недостаци и што је на исте указано.“
Министар и „друштво“ нису ни покушали да направе ред у безбједносном сектору
За Лаковића је, „проблематично и то што више од годину министар и `друштво`, нису ни покушали да направе ред у безбједносном сектору и да службенике који нису достојни за обављање полицијских послова отпусте, као и да испитају улогу појединих високо позиционираних старјешина. Умјесто тога, министар покушава да их све аболира и покрије `новим` Правилником и систематизацијом“ и да, тако, како се наводи, „безбрижно чекају мировину, водећи своје послове и комбинације, кријући се иза позиције у полицији и службене легитимације.“
Тужба због сплеткарења и лагања „Побједе“
На крају, савјетник премијера Кривокапића због злонамјерног подметања, сплеткарења и лагања новинара да је „имао за циљ да изазове катастрофу у Луци Бар за вријеме бомбардовања“, најављује и тужбу, уз констатацију да се од „новинара очекује да буду професионални, а не да се баве спекулацијама и неистином.“