Не смије дозволити било ком инвеститору да угрожава државни интерес и доведе у питање судбину 230 породица. Није у питању само судбина 230 породица него скоро 1000 породица које директно или индиректно, посредно и непосредно зависе од судбине никшићке Жељезаре.
За вријеме управе Тошчелика број радника је сведен технички на минимум, односно нешто мање од 300 радника, а та фабрика у нормалном погону може да запосли од 750 до 1000 радника.
Да се Тошчелик бавио развојем постојеће и доводјењем нових технологија, а не резањем погона, данас би вјероватно имали 1000 ситуираних фамилија.
Да ли је крив Тошчелик или појединачни интереси остаје на надлежним органима да утврде.
Она политика која буде кумовала коначној ликвидацији Жељезаре, сигурно неће моћи више да прича о развоју привреде и диверзификацији економије.
Максим Вучинић, предсједник Радничке партије