Новоодобрени кредити су у прва четири мјесеца ове године износили 455 милиона еура, што је 17 одсто више у односу на упоредни период рекордне 2019, показују најновији подаци Централне банке (ЦБЦГ).
Из ЦБЦГ су казали да су новоодобрени кредити у прва четири мјесеца ове године били 43,1 одсто већи у односу на исти прошлогодишњи период.
„Овако интензивну кредитну активност кредитних институција прати стагнација каматних стопа, па је просјечна пондерисана ефективна каматна стопа на крају априла ове године износила 5,58 одсто, односно 4,08 одсто за правна лица и 7,09 одсто за физичка лица“, наводи се у саопштењу.
Из врховне монетарне институције су казали да је данашњој сједници Савјета ЦБЦГ усвојен Извјештај о раду ЦБЦГ за прошлу годину.
У извјештају је констатовано да је ЦБЦГ успјешно управљала посљедицама кризе изазване пандемијом коронавируса и допринијела очувању финансијске стабилности, кроз имплементацију пажљиво осмишљених мјера.
„Током прошле године мјере ЦБЦГ биле су првенствено усмјерене ка физичким лицима, као и ка микро, малим и средњим предузећима. Очувано и снажно повјерење у банкарски систем одразило се кроз достизање историјских максимума депозита и ликвидне активе банака“, додаје се у саопштењу.
Благи раст нивоа неквалитетних кредита
Једини индикатор који биљежи погоршање односи се на ниво неквалитетних кредита (НПЛ).
Забиљежен је благи раст НПЛ-а, који је био и очекиван, имајући у виду неповољан екстерни амбијент, као и постепено укидање мјера ЦБЦГ.
Констатовано је да је дефицит текућег рачуна платног биланса за претходну годину износио 9,2 одсто, што је најнижи ниво од обнове независности Црне Горе.
„Такође, у претходној години остварен је изузетно висок прилив нето страних директних инвестиција, који је износио 512 милиона ЕУР, односно 11,3 одсто процијењеног БДП-а“, наводи се у саопштењу.
У извјештају о стабилности финансијског система у прошлој години је констатовано да су системски ризици били умјерени и на нешто нижем нивоу у односу на 2020, захваљујући, прије свега, оствареном економском опоравку.
„Ризици су, међутим, и даље присутни и посебно изражени у фискалној сфери, усљед релативно слабе међународне конкурентности домаће економије и високе потрошње наспрам ниске акумулације, те зависности од прилива страног капитала. У контексту текуће кризе узроковане ситуацијом у Украјини, неопходан је одлучан наставак добро избалансираних мјера фискалне и монетарне политике“, додаје се у саопштењу.
Према извјештају о стабилности цијена у прошлој години, годишња инфлација мјерена потрошачким цијенама је у децембру прошле године износила 4,6 одсто, док је просјечна годишња инфлација износила 2,4 одсто.
Највећи допринос расту цијена дале су цијене из категорија храна и безалкохолна пића и превоз.
„Што се тиче будућих кретања цијена, моделска прогноза ЦБЦГ за крај ове године пројектује инфлацију у распону од 6,7 одсто до 11,3 одсто, са централном тенденцијом од 8,8 одсто. Експертска процјена ЦБЦГ прогнозира нешто вишу стопу инфлације за крај године, у распону од осам одсто до 12 одсто“, рекли су из ЦБЦГ.
Из врховне монетарне институције су најавили да ће, усљед високе неизвјесности, обје пројекције бити ажуриране током године.
Савјет је данас усвојио и измјене и допуне Одлуке о привременим мјерама за ублажавање негативних утицаја епидемије заразне болести Цовид-19 на финансијски систем.
Измјена важеће одлуке иницирана је у циљу ублажавања потенцијално негативног утицаја промјене цијена хартија од вриједности на капиталну позицију кредитних институција.
„Наиме, повећана волатилност на финансијским тржиштима, изазвана Цовид-19 кризом, а нарочито ситуацијом у Украјини, одразила се, између осталог, на пад тржишне цијене хартија од вриједности у које су кредитне институције инвестирале, те постоји могућност негативног утицаја на регулаторни капитал и, посљедично, финансијску позицију кредитних институција“, објаснили су из ЦБЦГ.
У циљу ублажавања негативног утицаја препознатог ризика, измјеном одлуке се утврђује додатна мјера привременог карактера која ће кредитним инстутуцијама омогућити да, приликом вредновања дужничких финансијских инстумената расположивих за продају утврђених у складу са међународним стандардима финансијског извјештавања (МСФИ 9), искључе 70 одсто износа акумулираних нереализованих губитака који су укључени у укупни остали резултат, а који су настали након ступања на снагу те одлуке.
„Ова мјера ће важити до краја године и односиће се само на хартије од вриједности које су емитовале централне владе и јединице локалне и регионалне самоуправе, дефинисане Одлуком о адекватности капитала кредитних институција“, прецизирали су из ЦБЦГ.
Савјет је усвојио и измјене Одлуке о репродукцији новчаница у циљу усклађивања важеће одлуке са прописима Европске централне банке (ЕЦБ).
Усвојена је и Одлука о утврђивању најрепрезентативнијих услуга повезаних са рачуном за плаћање потрошача, којом је утврђено 14 услуга које потрошачи најчешће користе у вези са рачуном за плаћање и које их излажу највећем трошку, попут вођења рачуна за плаћање, интернет и мобилног плаћања, пријема и преноса новчаних средстава, издавања кредитних и дебитних картица.
„Накнаде које кредитне институције наплаћују по основу пружања ових услуга ће, од јануара наредне године, бити јавно објављиване на сајту ЦБЦГ, што ће потрошачима омогућити да, на лак и једноставан начин, изврше њихово поређење и одаберу најповољније услове“, објаснили су из ЦБЦГ.
За очекивати је да ово пооштри конкуренцију између кредитних институција и, посљедично, смањи трошкове корисника по овом основу.
Савјет је усвојио и извјештај о пословању и спровођењу политике ЦБЦГ за фебруар и март ове године и извјештаје о резултатима анкете о кредитној активности банка за четврти прошлогодишнии и први овогодишњи квартал.
Извор: РТЦГ